Да је Русија ОЕБС-у предложила осуду канибализма, Запад би и на то ставио вето

Одлуку Парламентарне скупштине ОЕБС-а да одбаци нацрт резолуције који је предложила Русија по питању осуде неонацизма, којом се позивају све државе-чланице да се супротставе хероизацији нацистичког покрета, у Москви виде као — русофобичан гест.
Sputnik

Аутор резолуције „О борби против ксенофобије, агресивног национализма и остале нетрпељивости“, руски посланик Артјом Туров, је оценио да низ делегација у Парламентарној скупштини ОЕБС-а повлађују русофобским земљама. Према његовим речима, расправе о документима које уноси руска страна у ту Скупштину — претварају се у праву фарсу, а посебно је то очигледно код Украјине и балтичких земаља.

Он је истакао и да се делегације које то чине не баве проучавањем докумената и питања које руска страна износи, већ априори гласају против иницијатива представника Руске Федерације.

Он је испричао да је раније на округлом столу, који је одржан у оквиру Парламентарне скупштине ОЕБС-а, био подржан руски предлог о стварању места специјалног представника организације за борбу против неонацизма. Он је напоменуо да делегација Руске Федерације планира формално да припреми и пошаље одговарајући предлог Скупштини.

Шеф руске делегације и потпредседник руске Државне думе Петар Толстој је рекао да Парламентарна скупштина ОЕБС-а, одбацујући руску резолуцију, заправо одобрава оживљавање нацизма и његово величање у бројним земљама, затварајући очи на оно што се догађа.

По његовом мишљењу, усвајањем резолуција Грузије и Украјине, које ништа не могу да промене, Парламентарна скупштина ОЕБС-а се претвара у позорницу за русофобичне говоре и удаљава се од решавања стварних проблема.

„Нема никакве опасности у томе што су је одбацили, зато што нико и није рачунао на то да ће резолуција коју предлаже Русија, ма каква она била, бити усвојена — било да је реч о резолуцији којом се осуђује неонацизам, канибализам или педофилија. Важно је само да је Русија била њен извор и да је из Русије то потекло. Русија се тек недавно вратила у Парламентарну скупштину Савета Европе, а вратила се само зато што је доказано да је процедурално лишавање овлашћења која су јој ускраћена било једноставно — немогуће са правне тачке гледишта. То је била процедурална неписменост. И то је изазвало гнев међу Украјинцима и Пољацима“, каже за Спутњик генерални директор Института за инструменте политичке анализе Александар Шпунт.

Према његовим речима, Русија је овом резолуцијом покушала да означи да ће било која од њених иницијатива, чак и на тако апсолутно неспорном консензусу, као што је осуда нацизма — бити одбачена.

„Заправо, овај дипломатски корак је постигао свој циљ. Мислити да ће ова резолуција бити усвојена, било би наивно. Али, такође, било би чудно претпоставити да ће се, због тога што она није усвојена — нешто променити“, рекао је експерт.

Руску резолуцију су оштро критиковале, пре свих — делегације Украјине и Литваније, а након гласања резултат је био: 25 гласова против, 11 за, док је 13 земаља било уздржано. Шпунт истиче да је такав резултат гласања био очекиван.

„Од литванске стране је то било очекивано, јер многе балтичке земље, нажалост, виде осуду нацизма као елемент задирања у њихову државну политику. Иако је то веома смешно, посебно ако се сетимо да је сада Немачка земља која предњачи у свету као антифашистичка, и то не само на државном нивоу, него и на сваком другом. Ја сам две и по године живео у Берлину, тамо има јако пуно графита и видео сам огроман број антифашистичких графита и ниједан фашистички нисам видео за то време…“, прича Шпунт.

Руски експерти кажу да сви они који су гласали за руску резолуцију схватају опасност неонацизма, док Запад сматра неонацизам — подобним инструментом. Такве тврдње образлажу примером Украјине, где се активно користе националисти и радикали. Како објашњавају — западна Европа на то гледа кроз прсте, јер јој то помаже да задржи Украјину у својој орбити, да распири русофобију и да одвоји Украјину од Русије. Тако да су такви неонацистички покрети подобан инструмент у рукама Европљана.

„А што се тиче самих Украјинаца, све је једноставније — све што долази из Русије за њих долази из ’империје зла‘. Према томе, по дефиницији — то не може бити добро. Чак и ако Русија сутра пронађе вакцину против сиде — Украјинци је неће примити“, каже Шпунт.

Подсетимо, Комитет Парламентарне скупштине ОЕБС-а за демократију, људска права и хуманитарна питања одбацио је руски нацрт резолуције о борби против неонацизма.

Резолуцијом је предвиђено и да све земље обрате пажњу на систематичну и одлучујућу борбу против расизма, екстремизма, као и на све покушаје да се то све оправда на вишем политичком нивоу. Поред тога, овим документом је предложено и да се изнесе осуда на ширење свих неонацистичких идеологија, заснованих на расним и националним предрасудама.

Коментар