У тренутку када Бењамин Нетанијаху обећава рат Ирану, Израел су захватили унутрашњи немири. Десетине хиљада досељеника из Етиопије изашло је на улице, након што је 2. јула у граду Кирјат-Хаиму полицајац убио 19-годишњег Соломона Таку, пореклом из те афричке републике. Наредна три дана протести су се прелили у насилне демонстрације: блокиране су главне магистрале у више места, вршени су напади на полицију, паљене су гуме на улицама. Чуле су се пароле: „И живот црнаца је важан“ и „Стоп расизму“.
Са друге стране, прекид саобраћаја изазвао је гнев великог дела израелске јавности који се може приметити у медијима и коментарима на друштвеним мрежама.
Ово није прву пут да експлодира стари раздор између јеврејске елите европског порекла Ашкеназа, са једне стране, и Мизраха, Јевреја из арапских држава, и Јевреја из Африке, са друге стране. Убиство етиопског тинејџера само је отворило старе ране. Они се одавно жале на дискриминацију досељеника из Европе који традиционално доминирају у влади, војсци и економији.
Проблем интеграције
Руски стручњак за Блиски исток Сергеј Демиденко сматра да у овим догађајима не треба тражити верски или расни подтекст.
„Протести су социјалне природе. Етиопски Јевреји су најнижи слој израелског друштва. Они живе од помоћи државе. Држе се својих традиција. Такорећи, живе у гетима. Они се налазе у крајње специфичном положају“, објашњава Демиденко.
Сличног је мишљења и израелски политиколог и блогер Аврам Шмулевич, наводећи да Влада даје велике олакшице за добијање кредита и бесплатно образовање етиопској заједници. Међутим, њихова интеграција иде доста споро.
„Имао сам пријатеља из Етиопије који се доселио у Израел пре 14 година. Он је тада први пут видео струју. Наравно, у Африци има Јевреја који имају и европско образовање, али је таквих врло мало“, говори за Спутњик експерт из Израела, пореклом из Русије.
Питање етиопских Јевреја је проблем од великог значаја за израелско друштво јер се ради о великој заједници, која броји 140.000 људи. Влада је свесна тог проблема и покушава да изједначи разлике у друштву које су врло велике.
Изравнавање разлика
Од оснивања Израела власт у држави су држали европски Јевреји. То се данас полако мења, али су они и данас одлучујући фактор у држави.
„На пример, постоје поштованији и мање поштованији рабини. Као по правили, најпоштованији су Ашкенази. Та ситуација се несумњиво мења. Од средине деведесетих година прошлог века Сефарди и Мизрахи су почели да се уздижу. Ипак, Ашкенази и даље превладавају у Влади“, објашњава руски експерт.
Израелски публициста, такође сматра да се те разлике постепено смањују.
„У току је процес стварања израелске нације, изравнавања културних разлика између западних и источних Јевреја. Ипак, мора се признати да је природно да постоје разлике у земљи коју су, након Другог светског рата, населили људи из практично 100 држава: од мароканских планина, преко етиопских села, до Њујорка. Само у периоду од 1988. до 1993. године дошло је око милион Јевреја са постсовјетског простора. То што је тако брзо створено доста хомогено друштво је задивљујуће“, објашњава он.
Оба саговорника наводе пример брзе асимилације Јевреје са постсовјетског простора. Они су тренутно врло утицајни у Израелу. Политичарима су врло важни њихови гласови, с обзиром да их има више од два милиона. Незванично, други страни језик у земљи је руски.
„Совјетски Јевреји су сада врло утицајни. Све је почело са именовањем Натана Шаранског за министра полиција Израела деведесетих година прошлог века. Бивши министар одбране и врло утицајан политичар са постсовјетског простора је Авигдор Либерман. Они су добро асимиловани, јер припадају истој култури — европској“, закључује Демиденко.