Балкански синдром на немачки начин — хоће ли коштати немачку привреду

Кад најмоћнија банка економски најмоћније државе у Европи најављује укидање петине радних места — то јасно говори да се њом дуго лоше управљало, а регулаторна тела су то толерисала. Упркос томе, до поремећаја у немачкој привреди — апсолутно неће доћи, тврди професор Економског факултета Ђорђе Ђукић.
Sputnik

Најновија вест — да ће немачка „Дојче банка“ до 2022. године укинути чак 18.000 радних места у оквиру обимног реструктурирања, како би повратила профитабилност, судећи по читаности на порталима, изазвала је приличну пажњу јавности. Има ли разлога да укидање чак петине радних места у највећој немачкој приватној банци забрине још некога, осим људе који ће остати без посла? Хоће ли се реструктурирање банке, која је присутна у око 70 држава Европе, Северне и Јужне Америке, као и у азијско-пацифичком региону, одразити и на међународно финансијско тржиште?

Тим пре зато што кораци које је „Дојче банка“ предузимала последњих година очигледно нису дали очекиване резултате. Борећи се са регулаторним казнама, слабим профитима, високим трошковима и падом цене деоница, она је прошле године већ смањила број запослених са 97.000 на 92.000.

Суочена са великим финансијским губицима, та банка је у априлу 2018. године сменила генералног директора Џона Крајана, а на његово место поставила је Кристијана Зевинга. Он је тада најавио да ће фокус банке бити усмерен на европску и немачку базу. Требало је смањити трошкове и ризичне операције у којима „Дојче банка“ нема водећу позицију.

„Дојче банка“ отпушта петину

Најновији, управо објављен план реструктурирања требало би да омогући продају и трговину деоницама, како би покушала да побољша профитабилност и повећа њихову цену. Зато је предвиђено да „Дојче банка“ уложи 74 милијарде евра у посебну јединицу за продају, ослобађајући резерве капитала, како би платила реструктурирање.

Укидањем 18.000 радних места, број запослених би спао на 74.000, а предвиђа се да ће трошкови реструктурирања износити око шест милијарди евра.

Професор банкарства на Економском факултету у Београду, др Ђорђе Ђукић за Спутњик каже да нови потез само показује да дугорочни проблеми егзистирају. Крунски доказ за то је да је након највишег нивоа цена акција „Дојче банке“ пре глобалне финансијске кризе, она драстично опала, и то за преко 90 процената. Почетком јуна цена акција „Дојче банке“ на берзи је била свега 18 процената књиговодствене вредности, описао је ситуацију професор Ђукић. Зато он ово сматра — изнуђеним потезом.

„Овај програм, који је објавио генерални директор Зевинг, само указује да је то покушај да се драстично редукују трошкови банке, тако што се она највећим делом искључује из сегмента инвестиционог банкарства, које се односи на трговину акцијама“, објашњава саговорник Спутњика.

Он напомиње и да су банке у САД и Канади, па и неке у Јапану, одавно превазишле проблем неадекватног нивоа капитала примерено ризицима. За разлику од највеће немачке банке, али генерално и других европских банака, оне су капитално оснажиле, а после првобитног отпуштања запослених, поново су запошљавале, и то висококвалификовану радну снагу специјализовану за одређене послове.

Балкански синдром на немачки начин — хоће ли коштати немачку привреду

Тектонске промене

Професор банкарства указује на општу тенденцију смањења запослених у банкарској индустрији, а посебно указује на то да је стотине хиљада радних места изгубљено после лудила које је снашло светско финансијско тржиште, јер се берзански капитализам потпуно отргао у односу на реалну економију.

Он указује на податке „Голдман сакса“ из прошле године — да је у делу трговања акцијама пре кризе у тој банци радило 500 запослених, а да ће сада све те активности, захваљујући модерним софтверима, обављати само — три човека.

„То само говори колико су тектонске промене у банкарској индустрији диктиране чињеницом високог степена аутоматизације, потом — појаве компанија са стране, ван банака, које нуде услуге уз много ниже трошкове, ниже провизије и брже реаговање према клијентима који су квалитетни, а постоји и још једна јако битна димензија — оволики број банака и у Немачкој и шире у Европи је неодржив, јер је банкарска индустрија предимензионирана за европске привредне прилике, што емпиријска истраживања показују поодавно“, наводи професор банкарства.

На питање — да ли то значи да смо сведоци промена у банкарском сектору, који више неће личити на онај какав смо знали деценијама, он одговара потврдно.

„Апсолутно — ту нема више враћања на период пре 2008. године. Обрнуто — долази период оних који су високоспецијализовани за одређене активности, које се не тичу само берзе, већ и дугорочног праћења клијената. Пре свега, оних корпоративних, у функцији њиховог раста или експанзије, а не краткорочних зарада на шпекулацијама на тржишту, које су, у ствари, и довеле до избијања глобалне кризе и сручиле се као цунами на све, укључујући ту и мале земље попут Србије“, наглашава Ђукић.

Спасавање без гаранције

А какав ће бити исход новог покушаја спасавања „Дојче банке“, по његовој оцени, нико из професионалних кругова не може сигурно да каже, зато што је 2022. година далеко, а и питање је шта ће бити са каматним стопама Феда и Европске централне банке.

За Ђукића је велики знак питања и зашто немачко регулаторно тело није благовремено реаговало и предупредило то стварање привида капитала у „Дојче банци“, који је био недовољан да контролише ризике.

Балкански синдром на немачки начин — хоће ли коштати немачку привреду

Врсни зналци, они који добро предвиђају ток догађаја, а то је био случај са банкама у Америци, су, да би предупредили лош сценарио, тражили од акционара да благовремено докапитализују банке, спекулишући да ће доћи до ломова, до којих је потом и дошло. Нису чекали да реагује регулаторно тело. У случају „Дојче банке“ је изостала чак и реакција регулаторног тела.

„Ово је онај феномен толерисања лошег управљања у највећој банци од стране регулатора и, као банкар, могу вам рећи да сам запрепашћен да челни људи и они који су радили, а ту су и одбор за ревизију, екстерни ревизори, супервизор, очигледно нису урадили свој посао како треба и резултати су ту“, истиче саговорник Спутњика.

Берза је, како додаје, само одсликала то стање банке, на један или други начин.

А Дојче компаније?

На питање да ли ће се тешко стање у „Дојче банци“ одразити на немачку привреду, која је најјача у Европи, Ђукић одговара — да немачке корпорације због тога немају разлога за забринутост.

„До поремећаја у немачкој привреди, по мом дубоком убеђењу, апсолутно неће доћи, јер постоје алтернативни извори финансирања; новца имате колико хоћете на тржишту капитала, ликвидност је драстично порасла, при чему последњи подаци показују да бројни фондови не могу лако да пласирају вишак ликвидности. За све компаније, и не само за оне највеће у Немачкој, него и за мала и средња предузећа, која су носиоци привредног раста у Немачкој, а кључни су за иновације — за њих извори финансирања апсолутно неће представљати проблем“, тврди професор Економског факултета.

„Моћне банке у свету, а пре свега америчке, су увек спремне да улазе у финансирање крупних пројеката таквих компанија, а и постоји општа поплава новца. У овој фази, када су још увек нулте каматне стопе, квалитетна компанија може да се задужи емитујући корпоративне обвезнице и не куцајући на врата пословних банака, а то значи да ће се банке утркивати за те квалитетне клијенте“, објаснио је Ђукић за Спутњик.

Коментар