Реч је, пре свега, о два стратешка мореуза – Ормуском мореузу, који спаја Персијски и Омански залив и Баб ел Мандебу, мореузу који дели Азију од Африке и спаја Црвено море и Индијски океан. Због овог подухвата, САД су већ у контакту са одређеним бројем земаља, навео је Данфорд, али није прецизирао са којим.
Прва два америчка адута
С обзиром на то да су Велика Британија и Египат већ учествовали у акцијама заплене бродова који су превозили иранску нафту (Британија је у Гибралтару запленила танкер који плови под панамском заставом, а Египат украјински танкер у Суецу), спекулише се да би ове две земље могле да фигурирају као прве на америчком списку.
Британија је била међу првим земљама које су подржале америчку акцију у Ираку 2003. и то учешћем својих трупа које су служиле као окупационе снаге на југу Ирака, у Басри. Египат је пак члан једне друге коалиције, оне коју предводи Саудијска Арабија, која се у Јемену бори против побуњеничких Хута, шиитске војно-политичке побуњеничке групације, коју званична јеменска влада оптужује да је потпомогнута од стране Ирана. Ко су још кандидати?
Нико неће свађу са Вашингтоном
Према речима политиколога Олега Глазунова, највероватнији амерички савезници у новој „коалицији вољних“ су Саудијска Арабија и друге заливске државе, чак и Катар, који је последњих година закључио низ споразума са Ираном и због тога трпео санкције од стране других арапских држава.
„Катар неће ићи против Сједињених Држава или посебно против Саудијске Арабије. На њиховој територији постоји америчка војна база. Нико неће да се свађа са Сједињеним Државама око Ирана. Саудијска Арабија и друге арапске земље у региону не поздрављају успон Ирана и спремне су да уђу у коалицију са било ким, само да Иран ставе на његово место“, подвлачи Глазунов.
Да су заливске земље на челу са Саудијском Арабијом кандидати за „коалицију вољних“, наглашава и новинар и дипломата Драган Бисенић. Због чврстог савезништва са САД и учешћа у сличним акцијама у прошлости, претпоставка је да Британија не би изостала ни овог пута, каже он.
Осим што су њени маринци у Гибралтару зауставили један панамски танкер који је превозио иранску нафту, у Персијском заливу налази се још један британски танкер, „Бритиш херитиџ“, који се из бојазни да ће га иранска морнарица заробити у знак одмазде, налази укотвљен у луци Фуџеира, у Уједињеним Арапским Емиратима. У његовој пратњи налази се и британска фрегата „Монтроуз“.
Французи могу да допринесу
„Овде се очекује и да би та коалиција могла да буде изграђена са Јапаном, који је значајан амерички савезник, и са неким другим европским земљама, рецимо Француском, које имају несумњиве потенцијале у Медитерану и које могу да допринесу оваквој акцији“, каже Бисенић.
Иницијатива за стварање „коалиције вољних“, према Глазуновљевим речима, прилично је реалистична и Вашингтон ће играти на карту вишевековног, или боље речено, вишемиленијумског антагонизма између Персијанаца и Арапа.
„Иран нема савезника, тако да, ако САД формирају коалицију, могу да контролишу целокупну иранску трговину нафтом. Турска је под притиском већ одбила да купи иранску нафту. Кинези такође не желе да се поново свађају са Вашингтоном око Ирана. Ионако имају затегнуте односе. Стога ће се хладни рат против Ирана наставити: САД ће створити коалицију, увести нове санкције и покушати да ојачају своје антииранске позиције на Блиском истоку“, објашњава Глазунов.
Навикнути на усамљеност
Нико се, према Глазуновљевим речима, неће конфронтирати са Америком због Ирана, чак ни Русија, која ће уз Иран остати колико је то могуће. Али, усамљеност у политичким односима је стање на које је Иран навикао.
„Они су навикли на изолацију и ослањају се само на себе. Стоички ће издржати све недаће и покушаће да побољшају односе са Русијом и Кином. Русија неће напустити Иран што је дуже могуће – помоћи ће при техничком и војном снабдевању. Али, нико се неће борити за Иран. Иранци су свесни да су империја, хиљадама година чекали су на маргинама историје, тако да неће пропустити шансу да створе нуклеарно оружје и постану један од регионалних и светских лидера“, наглашава он.
САД и на овај начин желе да повећају дипломатски притисак уз помоћ оних земаља које се још придржавају нуклеарног споразума са Ираном потписаног 2015.
„У том смислу, поставља се питање како би се економски притисак показао у дипломатским и политичким односима са Ираном. САД свакако желе да тај економски притисак трансформишу у снажан дипломатски притисак на глобалном нивоу“, закључује Бисенић.
Три циља САД
Идеја о стварању коалиције „вољних држава“, која би се супротставила претпостављеним иранским акцијама у Ормуском мореузу и Баб ел Мандебу потиче из маја и јуна месеца, када је дошло до напада на танкере за које оптужен Иран, подсећа Бисенић.
САД су тада реаговале на два начина – увођењем санкција водећим личностима иранске политике и даљим јачањем дипломатског и војног притиска на Иран након обарања америчког дрона.
Пре генерала Данфорда, на формирање коалиције вољних позвао је и амерички државни секретар Мајк Помпео, а амерички председник Доналд Трамп додатно је објаснио идеју рекавши да САД немају интереса да штите кинеске или јапанске танкере који увозе велики проценат нафте из Персијског залива.
„Та жеља Сједињених Држава дошла је, с једне стране, из оцене да су оне можда исувише уплетене у догађаје у Персијском заливу, па и у самом Ирану, а на другој страни, из жеље да се Иран ефикасно одврати од циљева које је себи поставио или за које САД и коалициони партнери верују да су његови циљеви. Једна ствар је онемогућавање производње балистичких ракета; друга димензија јесте смањивање утицаја у региону; трећи циљ који се налази иза свега јесте и евентуална промена режима у Ирану, које се САД не би одрекле и коју би, уколико би се догодила, и поздравиле“, каже Бисенић.
Подела одговорности
Наш саговорник сматра да овом иницијативом САД желе да на тај начин и друге земље поделе одговорност са њима, као и да их на дипломатском плану конфронтирају са Ираном.
„Жеља да се створи коалиција која би се конфронтирала са Ираном на ширем плану – на економском, у спровођењу санкција; на војном, у евентуалном учешћу у војној акцији и на међународнодипломатском плану у даљој изолацији Ирана. То је нешто што би смањило фокус и притисак са САД и на један општији и генералнији начин изоловало Иран“, објашњава Бисенић.