Естонски министар изрекао једноставну истину о Русији која је на Западу постала табу

Естонски министар полиције и вицепремијер естонске владе Март Хелме сматра да у балтичким земљама данас не постоји такозвана „руска претња“.
Sputnik

„Та претња је повезана с геополитиком. Мислим да жариште данас није овде, у балтичким земљама. Оно је ипак на југу – на Блиском истоку, у Ирану, у Сирији. Овде је мање-више мирно. И мислим да ниједна земља – ни САД, ни ЕУ, ни Русија – не жели сукоб овде, јер сви схватају да су жаришта данас на југу“, рекао је Хелме.

Министар је навео да „ако из неког глупог разлога“ на територији Балтика избије сукоб, „он неће никоме донети корист, због чега се не може говорити о томе да данас постоји претња“.

Према његовом мишљењу, томе доприноси чињеница да ниједна од страна данас није довољно јака. „Када би једна од страна била веома јака, то би било лоше. Ако обе стране не буду ни сувише јаке, ни сувише слабе, сукоба, ја мислим, неће бити“, сматра естонски министар.

На питање да ли верује у напад Русије, Хелме је одговорио да данас не верује, али да не зна како ће бити у будућности.

„Не знам, међутим, шта ће бити за десет или петнаест година. Знате ли у чему је разлика између малих земаља и великих држава? Велике државе имају време, ресурсе – и демографске, и економске, и политичке, и дипломатске. А мале земље их немају. И због тога немају времена да стално чекају“, навео је политичар.

Говорећи о перспективама развоја естонско-руских односа, Хелме је навео да претпоставља да ће се они у наредним годинама развијати без неких суштинских помака.

„Мислим да ће се политика између наших земаља развијати по инерцији, али чини ми се да ће страсти бити мање него у време када сам још радио у Русији“, навео је Хелме. Он је додао да се залаже за развијање односа двеју земаља.

Изјаве о „руској претњи“ с времена на време могу се чути из уста западних политичара, а најчешће из балтичких земаља и Пољске.

Коментар