Наиме, власти у Црној Гори су на Ивањдан 7. јула забраниле свештенству Митрополије црногорско-приморске да одржи литургију на остацима цркве Светог Јована Крститеља, под изговором да православна црква самим својим присуством провоцира локално албанско становништво.
Такве закључке подржале су албанске националне странке и владајући ДПС, а тврдње да је локалитет на Свачу „албанско културно насљеђе“, те да је стога у питању и „класична албанска територија“, имплицитно је подржала и званична Подгорица почетком 2000. године, када је дозволила да се испред Свача постави споменик само на албанском језику, а на коме пише да су Илири саградили тај древни град као заоставштину „наше албанске културе“.
Ако се остави по страни чињеница да се ради о класичном фалсификату (јер је познато да су ранохришћанске цркве на Свачу из 6. вијека лично обнављали и градили Немањићи), оно што многи у Црној Гори не могу да схвате јесте да су власти спремније да подрже великоалбански фактор, чак и на штету сопствене државне територије, него да поштују легитимне захтјеве Митрополије црногорско-приморске.
Улцињ и Свач као територије „велике Албаније“
Такође, многи примјећују да је благо речено необично да Влада Црне Горе интересе албанских националистичких кругова претпоставља митрополиту православне цркве са Цетиња...
Портпарол Нове српске демократије (НСД) Марко Ковачевић сматра да је у последње вријеме све очигледније да Црна Гора као држава постаје заморче великоалбанског пројекта под директном контролом Приштине.
Он додаје да се у том смислу и само постојање државе Црне Горе полако своди на пуко експериментисање са оним стварима којима треба наудити Србији или српском народу у цјелини.
„Тако је прво требало издвојити Црну Гору из државне заједнице са Србијом да би се самопрогласила независност тзв. Косова, па да Црна Гора призна ту лажну државу како би се извршио јачи притисак на Србију на међународном нивоу — да и она призна сецесију дијела своје територије. Сада режим у Црној Гори и његове албанске газде нападају и Српску православну цркву, да би се ускоро кренуло у такав напад и на Косову и Метохији“, каже Ковачевић за Спутњик.
Следствено томе, наш саговорник сматра да су и Улцињ и Свач као територије „велике Албаније“, за режим у Подгорици, нажалост завршена прича још од 2006. године.
Повратак српству и православљу гарантује опстанак Црне Горе
„Њихов једини задатак као приштинских заморчића јесте да нагризају српски национални и православни хришћански елемент у Црној Гори, који је једини истински државотворан и независан од страних фактора. Ми, нажалост, видимо да једино Српска православна црква и митрополит Амфилохије, уз политичке представнике српског народа, данас воде рачуна о територијалном интегритету Црне Горе, због чега их константно нападају и режим и његове албанске газде“, каже Ковачевић.
Он стога закључује да је само онај режим који је у потпуности уцијењен и слугански према Приштини и Тирани, спреман да преда читаву Црну Гору Албанцима само да сузбије државотворни српски и православни елеменат.
„Ствари су потпуно јасне. Само повратак становништва српству и православљу гарантује опстанак Црне Горе. Сва остала кривинашења је воде у нестанак и подјелу њене територије између Албаније и Хрватске“, децидан је Ковачевић.
Да догађаји на Свачу имају своју наглашено политичку димензију потврђено је и након јучерашњих објава појединих црногорских медија. Наиме, портал „ИН4С“ објавио је фотографије са остатака православне цркве у Свачу, код које на Ивањдан није био дозвољен приступ свештенству СПЦ, а на којима се виде припадници албанске мањине у Црној Гори одјевени у национално рухо и „окићени“ албанским заставама са рукама укрштеним у облику орла.