Пилоти Бундесвера мораће у оквиру нуклеарног учешћа у НАТО да употребе нуклеарно оружје, по наређењу америчког председника Доналда Трампа.
Активисти за мир исекли су нову сигурносну ограду обичним ножевима и стару војну ограду иза ње, фотографисали се са својим транспарентима на којима се наводи да планирана употреба нуклеарног оружја од стране америчких и немачких ваздухопловних снага чини базу „местом злочина“; слободно су се прошетали дуж ограде и попели уз брдо. Када су се попели на врх, више пута су се фотографисали, али их војска није приметила. Преосталих четворо активиста украсило је војну ограду и суседну бициклистичку стазу плакатима. Због овога је учеснике акције привела служба безбедности авио-базе.
Трећи пут за редом, више од 10 активиста из Сједињених Америчких Држава и више њих из Холандије, Енглеске и других земаља учествовало је у Међународној недељи током акције присуства у „Бихелу“ која је трајала 20 седмица. Ова путовања организовала је Ненасилна акција ликвидације нуклеарног оружја (ГААА) и „Њуквоч“ (Nukewatch). При томе су људи више од 60 пута упадали у базу нуклеарног оружја. Они су неколико пута седели и на хангару за ловце, у којима се такође налазе заштитни контејнери и нуклеарно оружје.
Овај политички скандал довео је до јавне критике концепта безбедности ове војне базе, након чега се тренутно гради нова безбедносна ограда у вредности од 18 милиона евра. Ова ограда ће бити потпуно изграђена 2021. године.
„Војници и нове приватне снаге безбедности, као и полиција, ове године снажно чувају базу“, изјавила је Марион Купкер, портпаролка националне кампање у Немачкој која се одвија под именом „Бихел је свуда! Без нуклеарног оружја. Одмах!“, а коју чини 68 организација.
Војни званичници су више пута изјављивали да ове године активисти неће успети да упадну са ненасилном акцијом грађанске непослушности на територији базе у Бихелу, и да су предузете најстроже мере да се такве акције спрече по сваку цену.
„Данашња акција доказује да је актуелни концепт безбедности пропао и да се ово нелегално оружје мора одмах повући“, истакла је Купкерова.
Она је додала да су и у белгијску базу нуклеарног оружја „Клајне Брогел“, која такође нема адекватне мере безбедности, у знак протеста у јануару упали европски посланици.
„Повлачење америчког нуклеарног оружја из Европе требало би учинити одмах, не само из разлога међународног права, већ и због те катастрофалне безбедносне ситуације“, истакла је она.
Џон Лафорж из америчке организације „Њуквоч“ сматра да — „баш као што је нуклеарно обуздавање илузија (како проказују бројни инциденти на сајту www.atomkriegausversehen.de) такође није могуће ни безбедно складиштење нуклеарног оружја“.
Ванредни професор за мир, рат и одбрану на Универзитету у Северној Каролини доктор Марк Губруд рекао је да поздравља ове храбре активисте „који ризикују да буду повређени, да буду ухапшени и затворени, како би скренули пажњу на ризике који су у вези са континуираним присуством овог нуклеарног оружја у Европи. Ако ненаоружани демонстранти могу да продру у нуклеарна складишта, очигледно је превелик ризик да обучени наоружани терористи добију приступ овом оружју“, истакао је он.
„Ово оружје и његово распоређивање у Европи су остаци старог Хладног рата. Њихова главна сврха је да покажу да ће НАТО радије употребити нуклеарно оружје, него што ће дозволити било какав напад Русије на земље-чланице НАТО. Међутим, Сједињене Америчке Државе имају нуклеарно оружје постављено на подморнице унутар домета самих циљева и могле би брзо ваздухом допремити исто то нуклеарно оружје које се складишти у Бихелу до места распоређивања, ако то буде потребно. Дакле, оно се тамо држи више из политичких него из војних разлога“, сматра Губруд.
„Мислим да је руска војска више забринута због ракета средњег домета, било нуклеарних или ненуклеарних, које би САД могле да поставе у Европи након раскидања Споразума о ликвидацији ракета. Будући да ће Русија несумњиво ускладити ова распоређивања са својим сопственим новим ракетама, ово поновно оживљавање некадашње трке у наоружању само може да створи још опаснију и нестабилнију пат-позицију. Свака страна ће се осећати примораном да или прва пуца или да брзо ескалира када пуцњава почне“ рекао је он.
Он је додао да, истовремено, Споразум о забрани нуклеарног оружја представља нови покрет за разоружање. Ликвидација нуклеарног оружја не би решила све проблеме, а бесмислено је замислити, као што то чине многи амерички милитаристи, да би велики рат између САД и Русије или Кине могао бити „конвенционалан“ и да би га Сједињене Америчке Државе добиле на основу „конвенционалне супериорности“.
„Али, исто тако, елиминација нуклеарног оружја би сигнализирала да велике силе не иду ка конфронтацији и да би „конвенционална“ контрола наоружања и кооперативни приступ међународној безбедности били много лакши за постизање“, закључио је професор Губруд.