Термин „специјални изасланик“ на Балкану, а посебно у Србији, због дешавања деведесетих година прошлог века, није баш популаран. Међутим, намера француског председника Емануела Макрона да именује специјалног изасланика за Западни Балкан могла би да промени предрасуде везане за овај израз.
Традиционално упориште
Француски председник је овим потезом пре свега имао намеру да свету поручи да се ова држава враћа на водеће место у Европи, али је, како тврди за Спутњик некадашњи дипломата Зоран Миливојевић, чињеница и да је Макрон изабрао баш Србију и косовски проблем да такву поруку пошаље.
„Француска је овим поручила и да се враћа на Балкан, тачније у Србију, као своје традиционално упориште. Дакле, нису се вратили као албански фактор већ незванично као наш савезник, јер ми на Западу немамо савезника. Ово је покушај да се Париз идентификује као врста нашег природног савезника на Западу. Именовање специјалног изасланика је порука великим силама да ће, ако се формат дијалога мења, Француска настојати да буде ту преко свог изасланика. Овакав ангажман Макрона не утиче на наше односе са Русијом, Америком или Кином, а посебан бонус нам је јер је и она једна од сталних чланица СБ УН, али и нуклеарна сила“, објашњава наш саговорник.
Амерички модел
Миливојевић напомиње да активна улога Француске у решавању косовског проблема не значи да ће преговора бити елиминисане ни ЕУ ни велике силе, попут Русије и Америке. У суштини, додаје он, улога специјалног изасланика је таква да велика сила тако жели да манифестује своје присуство и свој утицај на неком подручју. Уосталом, подсећа наш саговорник, Америка је држава која за свако кризно подручје или део света у коме има интересе, има и специјалне изасланике.
„Именовање специјалног изасланика показује да Француска хоће да овде буде присутна као велика глобална сила. На тај начин, она даје до знања и Вашингтону и Москви да ће у наредном периоду учинити све да се њена реч чује када је у питању расплет косовског чвора, али и све што се дешава на Балкану. Конкретно, Србија од овога добија пуно. Ово је повољна околност јер нам Француска даје до знања да ће форсирати свој став за решење Косова, који је близак нашем, а разликује се од става Немачке или Велике Британије, које сматрају да је косовско питање свршена ствар. Француска дели став Србије да је дијалог неопходан, и да само компромис може да доведе до коначног решења“, објашњава он.
Процес остаје у ЕУ
То није једино што ће Србија добити именовањем специјалног изасланика, верује Миливојевић. Француски утицај ће се сада, због нејасне ситуације са Немачком, више осетити и у ЕУ. Другим речима, убеђен је да ће Француска инсистирати на свом ставу у Бриселу, што ће омекшати целу ситуацију у вези са нашом позицијом у ЕУ.
„То значи да ће се Француска у Европској унији залагати за то да ЕУ остане медијатор у преговорима Београда и Приштине, што нама одговора, јер пет држава не признаје Косово, па је ЕУ приморана да остане статусно неутрална“, напомиње Миливојевић.
Макрон је, како објављују медији, о намери да именује специјалног изасланика обавестио и председника Србије Александра Вучића. Француски председник је током посете Београду рекао и да ће у најскорије време организовати састанак српског државног врха са представницима власти у Приштини и да ће на њему бити он и Ангела Меркел.
Председник Вучић је изјавио да очекује да тај састанак буде одржан у септембру, а према незваничним сазнањима, до сусрета би требало да дође почетком тог месеца.