Распоред темеља у неким великим римским споменицима, као што је Колосеум, пружао је заштиту од потреса савијањем сеизмичких таласа око њих.
Римљани су у својим конструкцијама користили архитектонска решења која су се понашала као „метаматеријали“, тачније — вештачке структуре које могу да манипулишу електромагнетним или звучним таласима.
На пример, окруживање зграде шупљим решеткама или чврстим објектима уграђеним у тлу, може имати учинак преусмеравања сеизмичких таласа око споменика, чиме се ствара делотворан „сеизмички невидљив плашт“.
Истраживачи су упоредили модерне метаматеријале са структурама одређених римских споменика. Открили су да су обрасци у римским зградама веома блиски метаматеријалима и да су зато те објекте могли да заштите од потреса.