Знао је Пенава добро какав ће одговор добити од председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић. Добио је њену подршку у противљењу одлуци Уставног суда. Суштина свега што су изјавили је оцена да је 28 година било мало за повратак ћирилице „на место злочина“.
Пошто страдалници Домовинског рата 28 година чекају на правду, односно на расветљавање злочина и судбине несталих, све док прво њихова правда не буде задовољена, сви други морају да чекају, објаснио је раније Пенава. А Грабар Китаровићева, како је саопштено из њеног кабинета, пружила је подршку градоначелнику Пенави и Вуковарчанима, који „већ више од четврт века трпе неправду насталу необјашњиво спорим и неефикасним деловањем институција“.
„За дом спремни“, алʼ без ћирилице
У Хрватској, дакле, постоје злочини и нестали различитих категорија. Или, боље рећи — броје се само страдали и нестали ако су „наши“.
У Хрватској, дакле, ништа ново. Као што је то у Сабору данас прокоментарисао председник Самосталне демократске српске странке Милорад Пуповац, у Хрватској има места за усташки поздрав – За дом спремни – али нема за ћирилицу.
Да ли је после 28 година заиста прерано говорити о враћању ћирилице у Вуковар?
„Наравно да није прерано за поштовање демократских права, права националних мањина. Оно што је тековина целог цивилизованог света и ЕУ, чија је Хрватска чланица, што је на крају ушло и у хрватски Устав — како то може бити прерано? Никада није прерано поштовати људска права“, истиче Саво Штрбац, председник Информационо-документационог центра „Веритас“ који прикупља податке о прогонима и страдањима Срба током грађанског рата у Хрватској.
Подсећа на случај Француске и Немачке, које су 12 година по завршетку Другог светског рата од највећих непријатеља постали главни стубови Европске економске заједнице, претече данашње Европске уније.
Фактор избора
Али, осим домољубља, у сусрету Грабар Китаровићеве и Пенаве било је и политике.
„Избори су крајем године. Председнички. Барем се у први круг мора ући крајем године. Она још званично није објавила кандидатуру, али ће то урадити после 5. августа, када је двоструки празник у Хрватској – Дан победе и Дан бранитеља“, указује саговорник Спутњика.
Она ће, каже, потом објавити кандидатуру, за коју јој је ХДЗ унапред дао подршку. А бранитељи су у целој тој причи значајна ставка.
„Они имају више од пола милиона регистрованих бранитеља, свако од њих има и понеку привилегију. Множите ту бројку са три или четири, колико свако домаћинство бранитеља има. Они су сви потенцијални бирачи, и то је позната ствар у Хрватској – ко придобије цркву, вернике, јер их је много у Хрватској, и ко придобије бранитељску популацију, а већина су десничари – он побеђује на изборима“, објашњава Штрбац.
Ко стоји иза Чекићара
По проценама хрватских аналитичара, Пенава на својој страни има управо ту страну ХДЗ-а коју заступају бранитељи.
На питање да ли ће уопште бити могуће спровести одлуку Уставног суда, с обзиром на досадашња искуства са лупањем ћириличних табли, али и на најаву Пенаве да би то изазвало „ерупцију незадовољства грађана у Вуковару“, Штрбац је мишљења да то без озбиљних корака државних органа, али и премијера и председнице, неће бити изводљиво.
„Када имате неког ко стоји иза чекићара који разбијају ћириличне табле, а после табли се врло брзо могу чекићати и главе неподобних, а тамо ниједан Србин није добродошао, Пленковић, односно Влада, без обзира на овакав став председнице, треба да употребе све како би држава деловала и то спречила“, оцењује Штрбац.
Ако му се допусти, Пенава може тамо да направи хаос, каже Штрбац и подсећа да је у октобру прошле године он на протесту у Вуковару окупио више хиљада људи тражећи процесирање ратних злочина, који је део ХДЗ-а доживео као израз незадовољства крајње деснице премијером Андрејом Пленковићем, који није подржао одржавање тог скупа.