Свака мрежа која се даје бесплатно, укључујући и мреже на аеродрому — су мреже са високим степеном ризика и слабо су брањене. Ако се на такве мреже повезујете незаштићеним телефонима — ваши подаци или фотографије лако могу бити злоупотребљени.
Упад у такав отворени систем веома је лак задатак за хакере који могу да злоупотребе све ваше податке.
Зоран Станојевић, уредник интернет портала РТС-а, истиче за Спутњик да приликом качења на било коју мрежу која је слободна и бесплатна — људи треба да знају да је на њој степен заштите најмањи могући, уколико га уопште и има.
„То је као да користите јавни тоалет. Ми не знамо шта се на тој мрежи догађа. Сасвим је могуће да се на ту мрежу, за суседним столом или у суседној соби качи и неко ко има лоше намере и ко ће, захваљујући слабостима мреже, ући у ваш слабо заштићени телефон или лаптоп и са њих покупити податке који су му потребни“, наводи за Спутњик Зоран Станојевић.
Он саветује да је најбоље да се приликом било каквог путовања ван земље, тамо где немамо мобилну мрежу на телефону коју плаћамо свом провајдеру — купи картица која би омогућила да имамо плаћен приступ интернету. Тако много боље штитимо свој телефон, него приступањем слободним мрежама, које су потпуно отворене.
„Приступање на бесплатну вај-фај мрежу је исто као када користите компјутер на послу. Вашем компјутеру на послу може да приступа локални администратор, а уколико дође до шифре, вашем компјутеру може било ко да приступи“, објашњава Станојевић и прецизира — да ми не знамо ко је администратор слободне мреже.
Желимо само да се што пре повежемо на интернет и не размишљамо да ли је ту мрежу можда поставио неко ко нема добре намере.
„Могуће је да неко отвори мрежу и омогући свима повезивање. Многи са радошћу ускачу у мрежу и не размишљају да тај неко може да улази у ваш телефон и да по њему ради шта хоће. А већина људи нема никакву заштиту на мобилном телефону која би неког спречила да прикупља податке са њиховог телефона.
Објашњавајући да је најбоље да телефон буде заштићен софтверским програмом или макар шифром за откључавање, Станојевић наводи да је најопасније то што неко може да прати комплетну активност на вашем телефону.
„Ако уђе и прати шта укуцавате, видеће ваше шифре, уколико убаци софтвер за праћење. И зато када радимо било шта што је у вези са осетљивим трансакцијама — боље је да то чинимо на мрежи која је обезбеђена“, закључује Станојевић.
Наш саговорник истиче и да људи треба да буду свесни у какав се ризик упуштају када користе незаштићену мрежу.
„Проблем са хотелским интернетом је тај што хотели генерално стављају веома мали акценат на заштиту хотелског слободног интернета, не ангажују стручњаке који обезбеђују мрежу. Чак их не ангажују ни за заштиту сопствене мреже, па се дешава да чујемо да су проваљене картице свих гостију, јер хотели до сада нису сматрали да су њихове компјутерске мреже нешто што мора добро да се брани. А тек отворене мреже — оне су готово потпуно незаштићене“.
У хотелима је довољно да укуцате број собе и презиме и излазите на мрежу. Ако случајно знате ко се налази у одређеној соби и знате му презиме, можете без проблема да се улогујете као та особа и да тако упаднете у систем.
Станојевић напомиње да је неопходно заштитити и кућну мрежу шифром. У иностранству је препоручљиво користити мрежу мобилног провајдера, јер они штите ваше податке и на ту ај-пи адресу не улазе други људи.
Свака мрежа која се даје бесплатно, укључујући и мреже на аеродрому — је мрежа са високим степеном ризика и слабо је брањена.