Рамуш Харадинај, премијер такозване државе Косово, тражи ревизију Закона о ратификацији споразума своје владе и владе Црне Горе о демаркацији границе. Овај споразум је закључен између Приштине и Подгорице 2015. године, чиме је омогућено да Косово добије споразум о придруживању ЕУ, али и обећање о безвизном режиму. И док Харадинај тврди да је у овом споразуму остављен простор за ревизију границе, званична Црна Гора тврди да је све окончано пре четири године и да никаква ревизија не долази у обзир.
Да ли Харадинај овим потезом покушава да стекне неки поен на унутрашњем плану, или је на добром путу да отвори нови сукоб?
Три приче...
Саговорници Спутњика из албанског, црногорског и српског спектра различито гледају на овај потез Харадинаја. Професор Универзитета у Приштини Душан Челић пре свега подсећа да за Србију не важи ниједан међудржавни споразум о границама, сем онога који признаје Република Србија. Албански аналитичар из Пећи Ветон Мујај напомиње да споразум има клаузулу којом је омогућено да се спроведу корекције граница, док је Марко Вешовић, аналитичар из Црне Горе, уверен да је званична влада у Подгорици преварила јавност када је рекла да је споразум о границама са такозваном државом Косово —завршена прича.
Професор Челић осим што верује да ово неће покварити односе Црне Горе и Приштине, јер „имају истог газду“, сматра да се иза овога крије политичко позиционирање Харадинаја пред очекивана политичка дешавања на јесен, која су везана за преговоре са Београдом.
„Нико у име Србије не може да потписује никаве међудржавне споразуме о границама! Харадинај ово ради како би се у албанском гласачком телу показао као већи Албанац од Хашима Тачија. Зато се на овакав популистички начин и потеже поновно питање ’границе‘ са Црном Гором“, верује др Челић.
Мујај, с друге стране, инсистира на томе да су споразум потписале надлежне комисије и то мешовите црногорско-албанске, које би, како тврди, требало да реше до краја корекцију граница „између двеју држава“ .
Албанци би Чакор
„Министар Црне Горе је долазио скоро у Приштину и колико схватам, они су се договорили да комисије крену са радом и да се конкретизују ствари на терену. Људи на Косову не очекују неке веће промене, али постоји ентузијазам да наша граница иде до Чакора (црногорска територија прим.аут.), али то ће се још видети“, каже наш саговорник.
Оно о чему Мујај говори јесте предео Проклетија између територија Косова и Метохије и Црне Горе, који обухвата неких 40 квадратних километара територије која припада Црној Гори. Харадинај сада покушава да ревизијом споразума тај део остави у надлежности Косова.
Саговорник из Црне Горе Марко Вешовић каже да чим комисије постоје, јасно је да прича о демаркацији границе није завршена.
„У суштини, споразум је очито био само параван да се то склони са дневног реда, јер је то питање свима сметало. По мени, ми смо обманути као грађани Црне Горе, јер чему сада формирање комисија ако је та тема готова? С друге стране, у питању је велика територија, Албанци су у том делу бројни и очито лобирају код владе у Приштини. Мени није ни данас јасно шта они желе и на шта се позивају“, наводи наш саговорник.
Подгорица слагала
Јасно је, додаје Вешовић, да Албанци мисле да је споразум урађен на њихову штету, а шта ће даље бити — видећемо. Он подсећа и да је Подгорица признала Косово, иако се 80 одсто грађана са тим није слагало, тако да је, додаје он, могуће да дође до померања неких граничних линија.
Подсећања ради, Црна Гора се није слагала да се као полазиште за демаркацију узима граница одређена Уставом СФРЈ из 1974. година, што је Приштина прихватила, већ се залагала да суштина буду катастарски докази који би одредили коме одређена територија припада.
Иначе, територију Косова и Метохије од Црне Горе дели простор дуг 80 километара, а разговори о демаркацији су трајали од 2011. године. Претходно су косовске власти завршиле демаркацију граница с Македонијом и Албанијом.