Аполо 11 — стотине милијарди уложено да се престигну Совјети у свемиру (видео)

Мисија „Аполо 11“, захваљујући којој је први човек крочио на Месец, била је не само научни, већ и политички пројекат, јер је циљ Американаца био да покажу да су бољи од Совјета, који су их дотле, у сваком погледу, претекли у свемиру.
Sputnik

Мисија „Аполо 11“ лансирана је 16. јула 1969. године, а њена трочлана посада, коју су чинили Нил Армстронг, Едвин Баз Олдрин и Мајкл Колинс, спустила се на Месец 21. јула, када је Армстронг изговорио и чувену реченицу: „Ово је мали корак за човека, а велики за човечанство“.

Астрофизичар Александар Оташевић из астрономског друштва „Руђер Бошковић“ оцењује да програм „Аполо“, са историјском дистанцом од пола века, свакако јесте једно од највећих научно-технолошких достигнућа у историји човечанства,.

Без озбира на праву мотивацију тог програма, ипак је ту, истиче он, наука, техника и технологија много добила, стекла су се значајна искуства.

Оташевић подсећа и да су се комплетна држава и све америчке институције и цела нација укључили у тај програм, на који је потрошено више стотина милиона долара, што би данас одговарало стотинама милијарди. То је зато што је, по мишљењу Оташевића, Аполо био чист политички потез, а не научни.

„Наравно да се то оправдавало развојем науке, али у суштини требало је показати ко је бољи. Совјети су од педесетих година у свему престизали Американце: први вештачки сателит послали су они, прво живо биће, провог човека, прву жену у космос опет они, прво излажење из космичког брода у ванатсмосферском простору, први прелазак из једног брода у други обавили су Руси. Американци су просто гризли нокте, а углед совјетске технологије у то време је страховито порастао“, наводи Оташевић.

Шта је чије на Месецу

Политички аналитичар Александар Павић примећује да је „совјетски програм ’Спутњик‘ у ствари подстакао Американце у свемирској трци, као што их данас подстиче у информативном рату“.

„За Американце је био шок кад су Совјети лансирали било шта у орбиту и то је био замајац за њихов програм, а кад је председник Џон Кенеди јавно објавио да хоће да пошаље човека на Месец — то је добило пуну форму. То је била велика борба за престиж, не само национални него и идеолошки“, наводи Павић у емисији Спутњик интервју.

Аполо 11 — стотине милијарди уложено да се престигну Совјети у свемиру (видео)

По његовој оцени, нова трка за Месец и за примат у космосу биће много озбиљнија, а потенцијално и много опаснија. Он подсећа да је Мајкл Колинс, један од тројице чланова посаде, својевремено рекао да у следећем походу у свемир не треба тежити доминацији, него сарадњи, што показује идеализам те генерације.

„Тада је то било доба невиности, а ова нова трка ће бити много прагматичнија, а вероватно и суровија. Много ће већи акценат бити на војном и на економском аспекту, доћи ћемо и до тога ко, на пример, има право на који део Месеца, да не говоримо о размештању сателита за војне потребе“, истиче наш саговорник.

Ратови звезда

Павић цитира и потпредседника САД Мајка Пенса, који је недавно рекао да је данас улог у свемирској трци много већи него шездесетих година. Зато, како напомиње, постоји опасност да трка за Месец прерасте у трку у космичком наоружавању.

„Оно што је почело још од Регановог програма ’Звезданих ратова‘ и даље је врло могуће. Сателити су, рецимо, врло важни за одбрану сваке велике силе и за телекомуникације. Довољно је да уништите сателите па да једну земљу онеспособите довољно дуго да бисте у евентуалном рату стекли премоћ“, каже Павић.

Аполо 11 — стотине милијарди уложено да се престигну Совјети у свемиру (видео)

Објашњавајући зашто је истраживање Месеца толико важно, Оташевић истиче да Земљин сателит свакако има потенцијал што се тиче сировина које тек треба истражити и у том смислу има и економски значај.

С друге стране, додаје он, због чињенице да је близу Земље, а и да му је површинска гравитација шест пута слабија од Земљине, он је погодан полигон за лансирања космичких мисија и на друга места, даље у Сунчев систем, или и ван њега, јер је потребно много мање енергије, него када то радите са Земље. Месец је, према његовим речима, због слабије гравитације погодан и за различита важна биолошка истраживања.

Оташевић подсећа и да су Совјетске мисије слетања на Месец без посаде из програма „Луна“ значајно допринеле америчком подвигу.

На питање зашто током наредних 50 година ниједна светска сила није поновила нешто слично, Оташевић каже да је објашњење огромна цена таквог програма, али и невероватан ризик, а пример је мисија „Аполо 13“ која је врло лако могла да се заврши трагично.

Коментар