За Бојана Билбију, уредника „Политике“ и доброг познаваоца прилика у Украјини, овакав резултат партије Зеленског је у великој мери очекиван, као и друго место за „Опозициону платформу“, партију проруски оријентисаног бизнисмена Виктора Медведчука.
Изненађење је, каже Билбија, што је странка бившег председника Петра Порошенка добила преко осам одсто подршке, што показује да такозване „старе политичке снаге“ и даље имају утицај у свим сферама друштва.
„Међутим, када победници буду формално проглашени и када се крене у формирање нове коалиције и када Зеленски преузме остале полуге власти — старе снаге ће полако бити потискиване, и постепено ће прећи у заборав“, уверен је Билбија.
Он додаје да би, након избора, требало да буде изабран нови генерални тужилац, који би се бавио корупцијом и криминалом. Иако многи сумњају да ће Порошенко да се нађе на удару, ипак се очекује борба против припадника бившег режима, којима ће опасти углед и утицај.
Биће то, каже Билбија, једна сасвим другачија Украјина, у којој ће се, када Зеленски додатно учврсти власт, уједно и јасније искристалисати — ко има колику политичку снагу.
Упитан које су постизборне коалиције сада могуће, Билбија подсећа да је Зеленски позвао у коалициону владу странку „Глас“, коју предводи рок звезда Свјатослав Вакарчук.
„Уколико би Вакарчук прихватио такву понуду, то би за Зеленског било добро, јер би послао јавности поруку да је и даље прозападно оријентисан. Међутим, то би заправо била нека врста ’оптичке варке‘, јер би Вакарчук у тој коалицији био скрајнут. Дакле, Вакарчук би морао да одлучи да ли жели да у томе учествује, да ли жели да само позира у власти. Ако то не буде хтео, има наравно других који би такву понуду оберучке прихватили“, констатује Бојан Билбија и додаје да је један званичник „Гласа“ рекао да је та странка, уколико пређе цензус, отворена за нове савезе, под условом да снаге са којима се удружује немају подршку украјинских олигарха.
Упитан шта победа Владимира Зеленског значи за опште стање у Украјини, а пре свега на истоку земље, у Донбасу, Бојан Билбија подсећа да је владавина Зеленског почела ослобађањем ратних заробљеника и разговорима о миру, а да је актуелни председник себи осигурао статус „човека који решава проблеме“.
„Евентуална стабилност на истоку земље донела би стабилност читавој Украјини; донела би и економску стабилност у земљи чији грађани, због стања економије, буквално беже на све стране — у Пољску, у Немачку, у Русију…. Беже главом без обзира, само да буду што даље од Украјине“, каже наш саговорник.
„Владимир Зеленски ће тек сада, након ових избора показати своје право лице, јер ће учврстити полуге власти; дакле — добија прилику да покаже какву заиста будућност има у виду за Донбас“, каже Бојан Билбија.
„Оно што ја видим је велика промена на боље у односу на владавину ратоборног Петра Порошенка, од кога, у суштини, нико није могао ништа добро да очекује“, каже саговорник Спутњика.
Упитан шта би изборни тријумф Зеленског могао да значи за будуће односе Кијева и Москве, Билбија каже да је кључно, пре свега, формирање стабилне коалиције, која није антируска; предуслови за побољшање односа две земље су пре свега, како каже наш саговорник — позитиван помак у Донбасу и постепена обнова покиданих економских веза.
Боља сарадња, пре свега у домену нафте и гаса, дала би снажан импулс посрнулој украјинској привреди, повећала број радних места и убрзала промет капитала — а све то би, оцењује Бибија, омогућило и поновни пласман, односно извоз украјинске робе на руско тржиште, који је тренутно ограничен бројним формалним забранама.
„Када би се све то полако санирало, односи би добили ток у којем би сва питања, чак и питање Крима, могла да се реше — цео регион би тиме ушао у једну зону стабилности. Русија, додуше, не пати много због тога, али грађани Украјине много трпе, зато што њихови лидери протеклих година нису нашли заједнички језик са Москвом, односно зато што су, на наговор Запада, ишли против интереса Русије — па самим тим и против сопствених интереса“, каже Бојан Билбија.
„Влада која не би била антируски настројена и која би имала позитиван став према руском народу би довела до тога да односи две земље уђу у ток у којем чак ни питање Крима не би више било спорно, већ би могло да се реши на обострано прихватљив начин — тиме би читав регион могао да уђе у зону стабилности и шире интеграције“, закључује Бојан Билбија на крају разговора за Спутњик.