Испупчене мреже против комараца положене на улици и жене које изнад њих машу гранама...
Али, прича која се одиграла иза тог призора је језива...
У мрежама се налазе посмртни остаци 10 жена, шесторо деце и две нерођене бебе. Сви су убијени мачетама у рану зору 8. јула, измасакрирани су тако да није могло да се утврди који део тела припада којој особи, пише „Гардијан“.
Покољ који се догодио у планинама провинције Хела, око 600 километара северозападно од главног града Порт Моресби, уследио је након убиства три жене и четири мушкарца у суседном селу дан раније.
На фотографијама се види како старије жене машу гранама, терајући муве на тропској врућини. Овај обред поштовања захтевао је огромну храброст. Убиства су натерале у бег стотине престрављених људи...
„Тако сам забринута за жене“, каже Јанет Коријама, председница Већа жена Хела, након што је провела ноћ близу места масакра.
„Породице су изгубиле све — своју обрадиву земљу, склоништа, одећу. Прошле среде још жена је убијено“, каже Коријама.
Коријама очајнички покушава да ангажује одбрамбене снаге, како би у склоништа евакуисале око 2.000 жена и деце, који су расељени због племенских борби.
Међутим, извештаји показују да, иако су ангажовани војници, како је и обећао премијер Јамес Марапе, њихова мисија је усмерена на хватање убица, мртвих или живих.
Чак и ако у томе успеју, то ће бити мало утешно за Коријаму и за друге локалне представнике, који се плаше онога што овај масакр сигнализира. Док је племенски сукоб дубоко укорењен у Хели, они кажу да не памте оно што се догодило у селу Карида.
„Ово, никад нисам видио у свом животу“, изјавио је новинар Хококо Минапе Скот Ваиде.
Министар полиције Брајан Крамер изразио је своју забринутост — „да су убиства све променила и да ће се наставити“.
Посматрачи који прате догађаје у Хели су запрепашћени, али мање изненађени. Убиства су се догодила након година ескалација насиља у крају који је пре само 85 година био нетакнут, али у којем данас националне ресурсе црпи моћна економија.
Антрополог Аустралијског националног универзитета доктор Крис Балард, који је провео много година живећи и истражујући доминантну популацију у овој области, слаже се са локалним запажањима да се масакр не уклапа у уврежена правила племенског ратовања:
„Чак и у најгорим случајевима ратовања, где су целокупни кланови били присиљени да напусте своју територију, жртве су биле прилично минималне и готово увек су настајале у директној борби. С обзиром на јаке друштвене везе и строге захтеве око плаћања накнаде за смрт, убијање ван директних борби није било уобичајено. Трошкови за надокнаду за смрт поставили су ограничења на оно што људи нису били спремни чак ни да замисле“.
Експлозија гнева
Данас мештани живе у сталном страху, а Хела је забрањена зона за странце, упркос чињеници да су се недавни злочини одиграли на удаљености од једва 30 километара од постројења „Ексон-Мобила“ за експлоатацију течног природног гаса.
Од доласка друге нафтне компаније на свету и од пројекта вредног 19 милијарди, многи су очекивали препород националне економије.
Насупрот томе, сада је широко распрострањена узнемиреност због нереализованих обећања. Дошло је до експлозије гнева због неиспуњених очекивања да ће локални власници земље на којој се гас експлоатише остварити своја права и профит, упркос петогодишњем пословању нафтног гиганта.
Неиспуњена обећања, стара непријатељства, погоршање животних услова, разорни земљотрес јачине 7,5 степени, довели су до социјалног стања у којем су племенске борбе срушиле села, затвориле школе, раселиле заједнице и повећале број жртава, пише „Гардијан“.
„Стара правила која ограничавају ратовање више не важе“, каже Балард и додаје да је традиционална заштита жена значајно нарушена током трајања „ЛНГ“ пројекта.
Петер Ботен, дугогодишњи директор „Ојл срча“, партнерске фирме у компанији „ПНГЛНГ“ и познавалац енергетских прилика на Папуа Новој Гвинеји тврди да је повезивање „ЛНГ“ пројекта „Ексон-Мобила“ и ескалација насиља превише поједностављена. Он указује на безброј промена, од доласка мобилних телефона, до свеукупне модернизације.
Портпарол „Ексон мобила“ је рекао да су недавна убиства „извршена изван њихових оперативних подручја“.
Са друге стране, Балард тврди да је, иако можда не постоје директне везе између гасног пројекта и експлозије насиља, немогуће у потпуности раздвојити ове околности:
„То је део исте приче. Политика „ЛНГ“ пројекта и ширење политичког ривалства свакако су повећали проток наоружања у подручје Тари“.
Напетости у Хели су покривене и масовним арсеналом снажних оружја, од којих су многа купована преко западне границе Папуе.
„Ратовање и конфликти стагнирали су у првим данима пројекта, и сви су очекивали да је можда ово обећана земља“, каже Балард и додаје:
„И сада када се ништа није обистинило, када се ништа није променило у животима људи, постоји дубоко разочарење. То је опште расположење које сигурно доприноси конфликту“.
Оно што такође доприноси расту сталних напетости у Хели је и ангажовање специјалних полицијских одреда задужених за осигуравање објеката компаније „ПНГЛНГ“.
„Док наши људи умиру, тренутно имамо само 40 полицајаца за целу провинцију“, рекао је локални званичник Вилијам Бандо, непосредно након масакра.