Он је то рекао након изјаве шефа британске дипломатије Џеремија Ханта да Лондон намерава да сазове заједничку европску мисију за заштиту трговачких бродова у Ормуском мореузу пошто је Иран задржао британски танкер „Стена имперо“.
Хант је такође упозорио Техеран да Велика Британија и њени савезници могу да повећају своје војно присуство у региону. Професор Вестниџ за Спутњик оцењује да је говор министра у Парламенту био предвидљива реакција Владиног апарата, који покушава да одлучи како да одговори на напетост у Персијском заливу.
Владин апарат је разапет између жеље да подржи односе са Ираном, између привржености Заједничком свеобухватном плану дејстава заједно са европским савезницима, као и потребе да умире САД. Тврдња да је задржавање танкера „Стена имперо“ — пиратство — је лицемерно, с обзиром на то да су Британци запленили ирански брод прошле седмице. Такође треба да се узме у обзир тренутни хаос, настао због политике Велике Британије, и како то утиче на ситуацију. Хант жели да поступа онако како и доликује државнику.
Како је истакао министар спољних послова, Велика Британија ће „у најскорије време формирати мисију за заштиту мора“, а у међувремену ће се предузети друге мере како би се осигурао безбедан пролаз британских бродова кроз Персијски залив.
Како то може утицати на повећану напетост у региону и у ситуацији у вези са Заједничким свеобухватним акционим планом? Да ли ће то довести до даље ескалације сукоба?
— Велика Британија настоји да то питање учини међународним и да придобије подршку других земаља приликом формирања такозване „заштитне мисије“. Чињеница да им је то неопходно показује да Велика Британија није у позицији да заштити своје интересе у оној мери у којој би желела. Међутим, даља милитаризација Персијског залива је контрапродуктивна, јер се повећава вероватноћа случајног сукоба. Без сумње, јастребови у Трамповом тиму за спољну политику радују се ескалацији односа између Велике Британије и Ирана, јер ће то зближити Лондон са Вашингтоном по питању оштрог односа према Техерану, што им и јесте циљ, с обзиром да је најближи савезник САД покушао да се дистанцира од америчког нарушавања нуклеарног споразума.
Како ће повећавање војног присуства помоћи у решавању кризе?
— Повећавање војног присуства у региону ни на који начин неће допринети решавању кризе. Оно што Велика Британија и друге државе сматрају фактором обуздавања, за Иран је провокација. Све стране треба да користе дипломатију, како би се смањиле тензије.
Каква ће бити реакција европских савезника на те изјаве?
— Још је рано говорити о томе, али очекујем да ће и друге европске земље по том питању бити мање фанатичне него Велика Британија. Они могу понудити ограничену материјалну и реторичку подршку, али они нису заинтересовани за сукоб са Ираном и за повећање напетости.
За ЕУ је подржавање Заједничког свеобухватног акционог плана од великог значаја и они ће највероватније сачекати док се не формира нова британска Влада. Они желе да виде да ли ће нова Влада говорити о неким променама у политици са Ираном, пре него што нешто предузму.