На основу измјена закона о одбрани, о којима је Скупштина Црне Горе ове недјеље завршила расправу, биће формиран Обавјештајно-безбједносни директорат, који ће, како је наведено, моћи да тајно прикупља податке „примјеном посебних средстава и метода према лицима запосленим у Министарству одбране, према лицима у служби у Војсци, као и према лицима која су у вези са њима“.
Опозиција је захтијевала да се предложене измјене закона повуку, оцјењујући да се на тај начин формира још једна служба за прислушкивање грађана, што Црну Гору враћа у 1948. годину — односно у вријеме Информбироа.
Критичари овог закона изражавају бојазан да се његовим увођењем у потпуности губи сувереност Црне Горе над њеном територијом, те да је до крајњих граница појачана позиција обавјештајног сектора, који је под директном контролом НАТО, као и да ће директорат Министарства одбране убудуће законски имати јаче ингеренције чак и од Агенције за националну безбједност (АНБ).
НАТО ће од сада, по свему судећи, имати одријешене руке да прати и провјерава, прије свих, службенике Министарства одбране, припаднике Војске Црне Горе и њихове породице, па многе и не чуди што је у новом закону такође избрисана и одредба која је прописивала да се само уз изричиту сагласност грађана од њих могу прикупљати обавјештајни подаци.
Истовремено, оно што из опозиције посебно виде као проблематично — јесте и тенденција да Министарство одбране, односно Влада, на овај начин дефакто креира паралелне службе у Црној Гори.
Новинар „ДАН-а“ Марко Вешовић каже да за њега није ништа ново то што Црна Гора све више постаје земља шпијуна, јер је одвећ познато да црногорске власти и режим већ дуже времена прибјегавају незаконитом и неовлашћеном прислушкивању, не само црногорских грађана, него и дипломатских страних представништава.
„Ми се сјећамо афере која је била прије неколико година, када је откривено да је црногорска тајна полиција незаконито прислушкивала стране дипломате, због чега је, према одређеним спекулацијама, руководећи кадар црногорске Агенције за националну безбједност (АНБ), односно бивше службе државне безбједности, морао да буде одстрањен, па су неки од тих кадрова сада дипломате, а неки више уопште нису у црногорској државној политици“, каже Вешовић.
Саговорник Спутњика такође подсјећа да је Министарство одбране, при ком ће функционисати нови Обавјештајно-безбједносни директорат, заправо важи за једну „прилично затворену и нетранспарентну институцију“.
„Недавно је наиме била организована јавна расправа о закону о тајности података у Министарству одбране, и тада је указано на то да министарство поново прибјегава пракси прикривања важних података од јавности, тако да се може рећи дан умјесто да у 21. вијеку освајамо демократске слободе и крупним корацима газимо ка ЕУ и усвајамо тековине демократског и модерног свијета, ми се у ствари враћамо и поново покушавамо да оживимо 1948. годину. Уз то, на сцени су поново прислушкивања и хапшења, не само политичких противника и неистомишљеника режима у Црној Гори, већ, прије свега, људи унутар структура власти, који су означени као сумњиви, нелојални, или би можда могли да направе неке потезе који нису по вољи режима“, упозорава Вешовић.
На крају разговора за Спутњик, наш саговорник се осврнуо и на најаву да ће ново „ушно одјељење“, под директном контролом Алијансе, прије свега бити фокусирано на припаднике Министарства одбране и Војске, оцјењујући да НАТО никад није ни био организација која је могла да се похвали транспарентношћу и да је примјер демократије, већ да се још једном показало да се ради о ригидној војној структури.
„Да је сам НАТО хтио да буде доборонамјеран у овом случају, он би сигурно упозорио Министарство одбране да се мане таквих планова, јер се ради о нечему што је потенцијално потпуно незаконито и о чему би требало да одлучују неке надлежне државне институције. Све у свему, сваки пут када помислимо да се дотакло дно, врх режима направи нешто ново, тако да више и не знамо колико дно можемо да досегнемо као друштво“, закључује Вешовић.