Није јасно зашто и како су тако брзо наргиле постале оволико популарне. Иван Ђорђевић, власник београдског кафеа „Кандахар“, за Спутњик каже да је у почетку, када их је унео у локал, пушило врло мало људи, углавном они који су се са наргилом сусрели на летовању у Турској или Египту. Девет година касније у његовом локалу мало ко запали цигарету.
„То је тренутно некаква мода у целој Европи. Већином пуше млади људи који су то видели једни од других. Преноси се и путем друштвених мрежа. Мислим да су друштвене мреже највише допринеле да се овај тренд тако брзо рашири, да пушење наргиле постане јако популарно“, каже Ђорђевић.
Арома уместо никотина
У његовом локалу пуши се искључиво ароматични дуван, док је у неким локалима могуће наручити и безникотински, дакле, само арому. И ове наргиле имају освежавајућ и богат укус дима из луле, а на тржишту их има више од 100. Нуди их неколико увозника. Килограм дувана кошта 5.000 динара, а за једну наргилу која у Београду кошта између 600 и 700 динара потребно је 20 до 25 грама.
Дакле, реч је о уносном послу за угоститеље који морају да испуне одређене услове како би од Управе за дуван Министарства финансија добили лиценцу за продају дуванских производа. Реч је о дозволи коју има сваки кафић који продаје цигарете.
После часа на наргилу
Уносан посао има и своје мане — све је више малолетника који пуше. У баровима који су поред школа, а таквих је у Београду много, са наргилом се проводи време изгубљеног часа или великог одмора.
„Дешавало се више пута да долазе са родитељима и да сви заједно пуше“, прича нам Ђорђевић.
„Људи су неупућени у то да је укус који се ставља у наргилу — штетан. Има у себи никотина других састојака. Мислим да то није за децу млађу од 18 година. Више пута смо имали проблема са децом. Њихов је одговор: ’Ја пушим наргилу и са татом и мамом. Како ви то можете да ми забраните‘. Ипак покушавамо на све могуће начине да то спречимо у нашем локалу“, објашњава нам овај угоститељ.
Додатни проблем је чињеница да конобар гостима не може да тражи личну карту. Уз то, не понашају се сви одговорно као власник локала са којим смо разговарали.
У кафићу неколико стотина метара даље затекли смо малолетне девојке које пуше наргилу. Кажу да родитељи знају где су, али да нису одушевљени пушењем наргиле, иако у том локалу млађима служе искључиво безникотински дуван.
„Нема неког посебног задовољства, једноставно, то је сад фора код нас младих. Просто, то сви раде, па што не бисмо и ми. Кад си нервозан, онда запалиш цигару, она те смири. Наргила не смирује, она је више фазон и фора. Уопште нема додирних тачака са цигаретом, евентуално само што излази дим и то је то. Уопште није исто“, тврди једна седамнаестогодишња девојка.
Канцерогени катран
Међутим, примаријус доктор Петар Боровић, човек који више од четири деценије кроз различите институције, а посебно кроз саветовалишта за одвикавање од пушења, указује на штетност дувана, истиче да се и у додацима за наргиле ствара огромна количина канцерогеног катрана.
„Када он дође у додир са плућима, долази до мутације и потенцијално се стварају канцерогена жаришта“, упозорава доктор Боровић.
„Људи то не осећају и мисле да доживљавају нешто друго, пошто се дим хлади. Непријатни ефекти су маскирани зачинима, често источњачким, врло интензивним, тако да људи мисле: ’Па шта, ово је слатко, пријатно, укусно, не прави ми штету‘. Треба им детаљно објаснити, пре свега преко медија, да је штета иста као код дувана, а код дувана је до сада потврђено 7.600 отровних компоненти у малим концентрацијама и негде око 70 канцерогених“, наглашава овај лекар специјалиста.
Родитељи опрез!
Он додаје да родитељи који дозвољавају деци да пуше наргиле, или у диму уживају заједно, и те како утичу на њихову одлуку да једног дана буду пушачи.
„Родитељи праве изузетно крупну грешку мислећи: ’Дете је са мном, неће му се ништа лоше догодити, важно је да не оде на неко горе место‘. Заправо га навикавају на нешто лоше. Недавно сам имао предавање у Калифорнији, често гостујем и у Аустралији, свуда у Европи — када споменете пушење цигарета или наргиле, људи вас гледају запањено, то код њих не долази у обзир“, објашњава Боровић.
Он истиче да је дуван припрема мозга за дроге, јер практично нема наркомана који није био пушач, јер цигарета је зависност, па и наргила. Боровић апелује на родитеље да нипошто наргилу не представљају деци као уживање.
Апелу се придружује и власник наргила бара са којим смо разговарали.
„Одрасли пушење наргиле доживљавају као ужитак, пре свега зато што су смрдљиви дувански дим заменили пријатним воћним мирисом. Међутим, они су одрасли и свесни ризика по здравље, а деца нису“, закључује Иван Ђорђевић.