Русија је и даље највећи снабдевач гасом Западне Европе, а нови путеви којим би се гас допремао до европских фабрика и потрошача су „Северни ток 2“ и „Турски ток“.
Ова два нова гасовода у изградњи стално су у опасности од саботаже — оне политичке. Да није било сенатора Ренда Пола, закон о санкцијама бродовима и са њима повезаним компанијама које постављају цеви за „Северни ток 2“ нашао би се на дневном реду америчког законодавног тела. Пол, који слови за човека блиског председнику Трампу, одложио је расправу о овом закону у Комитету за иностране послове Сената.
И Бугарска би могла поново да постане разлог због кога руски гас неће стизати до потрошача у Европи преко Балкана. Бугарске власти направиле су „кикс“ са извођачем радова. Врховни административни суд је прошле недеље забранио „Булгартрансгасу“ да закључи споразум са конзорцијумом „Гасни развој и проширење у Бугарској“, који је оператер раније изабрао за изградњу дела „Турског тока“ на територији Бугарске.
Претходно су бугарске власти суспендовале из посла италијанско-саудијски конзорцијум „Аркад“ зато што два пута није доставио потпуну документацију у задатом року. „Аркад“ је поднео тужбу, јер се сматра оштећеним.
Поуке „Јужног тока“
Када ће почети градња гасовода кроз Бугарску, не зна се тачно, информације су различите. Према информацијама до којих је дошла новинарка портала „Балкан магазин“ Јелица Путниковић, градња гасовода кроз Бугарску би требало да почне већ у августу, док неки други медији најављују да градња неће почети ове године.
Треба напоменути да су Бугари, за разлику од периода када су потписали уговор за градњу „Јужног тока“, па одустали од тога, схватили своју грешку — да су били колатерална штета у сукобима и надмудривањима Америке и Брисела са Русијом, каже Путниковићева.
„Руси су се сада обезбедили од тога. Они су почетком ове године послали Бугарској званичну информацију да им од 1. јануара 2020. неће испоручивати гас преко Украјине. Пошто Бугари, док не буде завршен гасовод ТАП и док не буде завршена њихова гасна веза са Грчком, немају начин да добијају било који гас, за наредну зиму морају да обезбеде руски гас. Они су то и учинили, тако што су гасовод којим гас иде из Бугарске према Турској учинили двосмерним, и сада имају гасну везу са Турском, па ће моћи да за своје потребе транспортују гас из ’Турског тока‘“, каже она.
Ако Русија престане са транзитом гаса кроз Украјину, Србија неће бити угрожена прве зиме, с обзиром на то да наша земља има уговоре са „Гаспромом“ за дугорочне испоруке гаса (уговор између Србије и „Гаспрома“ траје до 2022. године), али ће, сасвим сигурно, констатује Путниковићева, испоруке бити скопчане са неким другим проблемима, јер ће гас морати да долази из „Северног тока“.
Бајпас за Србију
„Оно што сам, учествујући на једној конференцији, од представника ’Булгартрансгаса‘ лично чула јесте да ће они, и ако не буду завршили гасовод који ће директно ићи од Турске до границе са Србијом код Зајечара, направити некакве бајпас везе на својим гасоводним системима и да ће нас повезати, тако да ће Србија од 2020. моћи да добија гас који ће стизати преко ’Турског тока‘“, наводи наша саговорница.
За Путниковићеву је, како каже, охрабрујућа и изјава руског министра енергетике Александра Новака, који је прошлог петка на једном скупу у Турској изјавио да је сигурно да „Турски ток“ неће ићи преко Грчке, него преко Бугарске.
„Тако да, све ово што се дешава са извођачем радова, заправо је једна можда и закулисна игра, можда политичка игра, али добра ствар је што, чини ми се, Бугари овог пута неће одустати од изградње гасовода кроз своју земљу“, каже Путниковићева.
Северни ток 2 далеко одмакао
Почев од изградње „Северног тока 1“ и руских најава да када 31. децембра истекне уговор са Украјином неће више транспортовати гас кроз ту земљу, Америка на све начине покушава, правећи се да је забринута за стандард украјинских грађана, да минира привредну сарадњу Русије и Европе.
„То увођење санкција, да ли фирмама, да ли стављањем појединаца на црне листе, покушај је да се Русија спотакне у енергетској доминацији у Европи. У међувремену, Америка је почела да извози свој гас из шкриљаца танкерима, као течни природни гас. Међутим, што се европских потрошача тиче, то су засад ипак симболичне количине и тај гас је много скупљи од гаса који долази гасоводима“, објашњава Путниковићева.
Сви амерички покушаји увођења санкција, залагање за „транспарентност“ и томе слично, питање су разних лобија, који су у Америци веома моћни.
„’Северни ток 2‘ је толико далеко одмакао да га сигурно неће зауставити америчка спољна политика. Европски политичари, и немачки и француски, у крајњем случају и британски ипак сарађују са Русијом и хоће руски гас“, каже Путниковићева.
Анализе показују да америчко-руска привредна сарадња није много опала током година политичке напетости између две земље, додаје она. Да је Америка желела економски рат са Русијом, она би у потпуности прекинула привредну сарадњу. Овако, САД покушавају да покваре привредну сарадњу између европских земаља и Русије, закључује Путниковићева.