Од укупне количине од 0,038 одсто ЦО2 у ваздуху, природа производи 96 одсто, а људи преостала четири процента (0,00152 одсто). У ситуацији када смо свакодневно сведоци екстремних метеоролошких дешавања у појединим деловима планете и када су људи угрожени ураганима, монсунима, олујама, пакленим температурама, пожарима, поплавама и клизиштима — разумљиво је што човек покушава да се „опере“ од кривице за ове непогоде.
Док једни тврде да је човек искључиви кривац за глобално отопљавање и за климатске промене, други научници кажу да је људска одговорност за климатске промене, која су уочене у прошлом веку — неоправдано претерана. Они, такође, тврде да катастрофална предвиђања због климатских промена — нису реална.
Као главни кривац међу гасовима са ефектом стаклене баште ЦО2 је први стављен на стуб срама, а са њим и коришћење фосилних горива, па је све израженија кампања за смањивање и(ли) тоталну елиминацију коришћења, не само мазута, већ и бензина и дизела, а у овој зеленој акцији најгоре је прошао угаљ — тако да се све чешће појављују студије у којима се тврди да људи масовно умиру због продуката које испуштају термоелектране у којима се сагорева овај енергент.
О томе да ли смо сами криви за климатске промене, можемо ли и како да их ублажимо, како да заштитимо животну средину и где је Србија данас у односу на одговорни еколошки приступ развоју у данашњој „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са Данијелом Божанић, стручњаком за климатске промене.