Истраживачи су те мајушне, вишећелијске фосиле описали као две врсте црвених алги које су живеле у плићацима с бактеријама.
До сада су се најстаријим биљкама на Земљи сматрали 1,2 милијарде година стари фосили црвених алги, који су пронађени на канадском Арктику.
Стручњаци кажу да облик фосила одговара црвеној алги, примитивној биљци која се данас може наћи на коралним гребенима. Један њен облик, познат као нори, уобичајен је састојак сушија.
„Суши се могао правити пре 1,6 милијарди година“, нашалила се геобиологичарка из Шведског природњачког музеја, која је водила студију објављену у научном часопису „ПЛОС Биолоџи“.
Земља је настала пре отприлике 4,5 милијарди година. Докази упућују на то да се живот појавио у облику морске бактерије пре отприлике 3,7 до 4,2 милијарде година. Тек много касније у праисторијским морима појавиле су се биљке и на крају животиње.
Фосили су пронађени у седиментним стенама богатим фосфатима у централном делу Индије. Ти древни остаци садрже унутарћелијске структуре које су можда биле делови механизма фотосинтезе, процеса којим биљке претварају сунчеву светлост у хемијску енергију, пренео је хрватски портал Дневно.
Нуспојава фотосинтезе је кисеоник, па је појава биљака помогла у стварању овог гаса у атмосфери без којег живот на Земљи не би био могућ.