То значи да ће један човек бити истовремено на челу извршне и законодавне у Босни и Херцеговини, што је мимо тамошњег највећег законодавног акта — Устава. И мимо основног начела парламентарне демократије о раздвојености извршне и законодавна власти.
Звиздић, који је члан Странке демократске акције, на функцији председавајућег Савета министара је од 2015. године, што ће рећи да је у техничком мандату, јер по Закону о председавајућем савета Министара БИХ његов мандат траје колико и мандат трочланог Председништва БИХ. Дакле, четири године.
Да ли се на овај начин руше темељни принципи поделе власти и које су последице по државу?
Као нигде никад
Политиколог Анђелко Козомара сагласан је да је по Уставу БиХ немогуће спојити извршну и законодавну власт. Међутим, додаје да је врло могуће да ће Звиздић на место председавајућег савета Министара БиХ постави свог заменика и тако реши ситуацију.
„Босна и Херцеговина је позната као земља апсурда, а оно што се овде дешава последњих тридесетак година нигде и никада у свету се није дешавало. Дакле, и та чињеница да је једном политичару у левом џепу законодавна власт, а у десном извршна специфичност је БиХ. Тако да, ето, и то дочекасмо да се такав апсурд први пут дешава опет у БиХ. Међутим, Звиздић може то елегантно да избегне и да овлашћења на место председника Савета министара пренесе на свог првог заменика. У овом случају то би био Мирко Шаровић. За Србе и РС, међутим, свеједно је ко председава, јер је у питању технички мандат“, објашњава наш саговорник.
Ништа без Срба
Према Козомариним речима, није могуће да дође до манипулације, па да у овој ситуацији Звиздић закаже седницу на којој би се изгласао нови председавајући Савета Министара из једног разлога.
„Посланици из коалиције окупљене око СНСД-а, а то је већина српских посланика и у Дому народа и у Представничком дому, бојкотују рад Парламента док се не именује нови мандатар и не састави нови савет Министара. То значи да без Срба не може да се донесе ниједна одлука. Иначе Представнички дом Парламента не заседа већ 11 месеци“, подсећа наш саговорник.
Иначе, у Изборном закону БИХ јасно пише да „једно лице може обављати највише једну непосредно изабрану јавну дужност или највише једну непосредно и једну посебно изабрану дужност“, али да је неспојиво истовремено вршење тих функција са вршењем функција у извршним органима власти“.