Либрето за дело које говорио о свим мукама страдања српског народа кроз векове написала је Миланка Берковић, професорка разредне наставе и педагошки саветник. У писање либрета упустила сам се на наговор пријатеља др Владе Батножића, био је то огроман изазов, открива она за Спутњик.
„Изазов је било самим тим што сам и прошла све то у колони са свим тим људима 1995. године, а са друге стране, као учитељица и неко ко свакога дана ствара понешто, изазов је био још већи. Можда би ову причу испричао и неког други, али ја сам желела да остане будућим генерацијама записано и у том облику, што је нешто ново за све нас“, објашњава Берковићева.
Узвишење у уметности
Педагошким радом наша саговорница бави се више од две деценије, регион је препознаје као неког ко из деце извлачи лепу писану реч, посебно поезију, писац је књига прича за децу и одрасле, али и аутор и коаутор бројних уџбеника. Јесте иза мене велики рад, али у почетку сам мислила да нисам томе дорасла, каже.
„Написати уџбеник је изазов, али то је моја професија, нешто са чим се сусрећем сваки дан, идеје су увек ту. Написати либрето, то је друга прича. Сам појам, опера, то је за мене једно узвишење у уметности. Уз то, на нашим просторима људи је слабо посећују. Питала сам се да ли ће то наш свет да схвати, да ли такав садржај може да се уопште прикаже на прави начин.“
Пет чинова пакла
Композитор „Седре“ је Мирољуб Аранђеловић Расински, аутор који је својим делима однео готово све награде у нашој земљи, а солисти оперски уметници Тања Андријић, Наташа Јовић Тривић, Вања Бисерчић и Вук Зекић. Прате их оркестар „Београдски симфоничари“ и камерни хор „Београдски вокални ансамбл“.
Кроз пет чинова описано је страдање Срба, од Косовског боја, преко сеоба, Првог и Другог светског рата, до „Олује“, а посебан сегмент говори о страдању у Јасеновцу.
Остала само црква
Поред логора смрти Берковићева пролази сваки пут када одлази на родну Банију. Мислила је да ће инспирација наврети на том месту, али је остала нема. Каже да се тек у миру породичног дома утопила у тој патњи, почеле су да навиру речи. То је истинита прича о Јасеновцу, коју су испричали потомци једне жене, Марије којој су дете отели у колони на путу према логору, објашњава.
„Она је отишла са двоје деце, са ћеркицом на рукама и сином Адамом ког је водила. Знала је где иде, шта их тамо чека. Супруг није био ту, био је у рату, далеко од њих. Дете је отела жена која је гледала колону, одвела га је. Тек после много година отац је пронашао свог сина, када је дошао на огњиште, када се питао да ли је могуће да му је затрта породица, да више нема никог, да је његово село пусто, да је остала само црква у рушевини“, истиче наша саговорница.
Национални пројекат
Оперу „Седра“, држава је препознала као национални пројекат, Министарство културе и финансијски га је помогло. То уметничко дело премијерно је у децембру прошле године видела публика на београдском Коларцу, изведено је и у новосадској синагоги, али и у Банском двору у Бањалуци.
Берковићева каже да јој је посебно драго што ће „Седра“ у суботу 3. августа у 19 сати и 30 минута бити изведена и у Парохијском дому Храма Светог Саве. Трудила сам се да кроз дело представим везу нашег народа са молитвом, везу са црквом, наглашава.
Снага народа — мир, вера и праштање
„Чак и у тим последњим данима поменуте Марије, пред погубљење, она се моли, за себе и за свог сина. Та веза с Богом и седра која се на крају, као у бајци, претвара у крст је нешто што ми је било важно, да се препозна и црква. Али и да нас подржи, што се сада десило, врата нам је отворио владика Стефан. Хвала му на томе“, истиче Миланка Берковић.
Историјско-музички приказ прогона и страдања српског народа кроз векове носи важну поруку — да су мир, праштање и вера, снага једног народа.
Да би прича била јаснија, ту су и наши еминентни глумци Небојша Дугалић и Борис Пинговић, који појашњавају одређене сегменте, а сцену употпуњује документарни материјал Југословенске кинотеке.