Oдговор НАТО-а се није дуго чекао. Генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг одбацио је предлог уз образложење да би такав договор био непоуздан.
Истовремено, Столтенберг је истакао да у Европи нема нових ракета САД или НАТО-а и оптужио је Русију за непоштовање Споразума о ракетама средњег и кратког домета.
Руски експерти оцењују да је увођење мораторијума најбоље решење у тренутној ситуацији, али сумњају да ће Америка и чланице НАТО-а на то пристати.
„Мислим да ће овај предлог и Америка игнорисати. У сваком случају, нико са нама неће правити никакве договоре, ни усмене, ни писмене. То је илузија да ће неко потписати те документе. Друго, мислим да никаквог распоређивања ракета, ни средњег, ни кратког домета, ни у Западној, ни у Источној Европи, неће бити. За тим нема потребе. Епоха узајамних претњи уништењем завршила се још 1991. године. Иако су односи између САД и РФ пали на најнижи ниво, нема разлога за размену ракетних удара, нема неслагања која би могли да доведу до употребе војне силе“, каже за Спутњик руски војни експерт Михаил Ходарјонок.
Експерт оцењује да је „комешање“ око ракета средњег и кратког домета неоправдано и да му се неосновано придаје велики значај, с обзиром да такве ракете заузимају релативно мали део у арсеналима обеју земаља, а да њихова употреба или некоришћење, како каже, никако не би утицали на глобалну ситуацију.
„Будући да Американци ни на који начин не желе да праве договоре у области наоружања, а посебно са Русијом, ове ракете ће им користити у сукобу са сасвим другим противником — Кином. А што се тиче односа са нама, чини ми се да је та страница окренута“, додао је руски експерт.
Неодговорни Вашингтон
Међутим, руски политичари наводе да раскид договора о ракетама средњег и кратког домета, који се догодио на иницијативу САД, још једном потврђује неодговорну политику Вашингтона, а то може довести до ескалације тензија, до уништења европског система безбедности и може бити један од разлога за непотписивање Споразума о смањењу стратешког наоружања СТАРТ-3.
Нешто раније се по питању тог документа огласио генерални секретар УН Антонио Гутереш, који је позвао Русију и САД да продуже Споразум, додавши да обе земље треба да избегавају ситуације које воде ка дестабилизацији, као и да треба хитно да се договоре о новом јединственом путу међународне контроле наоружања.
Говорећи о томе да ли Русија разматра могућност симетричног одговора и распоређивања сличних ракета ближе САД, у случају да Американци поставе нуклеарне ракете копненог базирања у Европи које су забрањене Споразумом, заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков није искључио ту могућност.
Војни експерт, генерал у пензији Леонид Ивашов рекао је руским медијима да би у случају да САД разместе нове ракете у Европи после изласка из Споразума о ракетама, Русија могла да распореди ракете у Латинској Америци: на Куби, у Венецуели и другим, како је навео, пријатељским државама које желе да буду независне од САД.
Према његовим речима, постављање руских ракета и оружја средњег домета изазиваће известан политички и економски притисак Сједињених Држава на ове земље, али Русија ће чувати леђа тим земаљама. То ће довести до жеље америчке елите да започне преговоре са целим светом, укључујући и Русију. Како је истакао генерал, искуство из 1962. године — Карипска криза је показала да када Сједињене Државе постану рањиве, онда склапају договоре.
Прекретница у Хладном рату
Споразум о забрани ракета средњег и кратког домета који су 1987. године потписали последњи лидер СССР-а и амерички председник, Михаил Горбачов и Роналд Реган, представљао је прекретницу у Хладном рату. Њиме су се Москва и Вашингтон обавезали да зауставе трку у наоружању, да униште балистичке пројектиле домета од 500 до пет и по хиљада километара, као и да забране постављање лансирних рампи.
Међутим, после више од три деценије Споразум је и званично стопиран.
Замерке САД граде се на тврдњама да је домет лета руске ракете 9М729 већи од дозвољених 500 километара, али америчка страна није изнела никакве доказе да Москва крши договор. Та ракета, истичу у руској престоници, има домет 480 километара, што је у складу са Споразумом, па самим тим ракета неће бити уништена.
С друге стране, Москва наводи да САД још од 1999. године крше договор о ракетама, тестирајући ударне беспилотне летелице које су по својим карактеристикама дефинисане као крстареће ракете копненог базирања, инсталирајући у Европи универзални лансер Мк-41, који може да лансира крстареће ракете „томахавк“ и сл.
То говори о томе да је америчка администрација одлучила да се повуче из Споразума о ракетама годинама пре него што су у јавности покренуте непотврђене оптужбе да Русија крши договор.