САД су прошле године једнострано иступиле из нуклеарног споразума с Ираном и поново увеле санкције Техерану, укључујући и секундарне санкције против земаља које послују с Ираном.
Кина, Индија, Италија, Грчка, Јапан, Јужна Кореја, Тајван и Турска су до 2. маја ове године били изузети са санкционог списка, односно до тог датума САД су се обавезале да им неће уводити санкције за куповину одређених количина иранске нафте. Бела кућа, међутим, није продужила трајање ове одлуке.
Амерички лист је пратио кретање више од 70 иранских танкера од 2. маја, када су америчке санкције у потпуности ступиле на снагу и када је Стејт департмент саопштио да ће, почев од тог датума, свака куповина иранске нафте бити кажњена.
Испоставило се да је 12 танкера превозило и испоручивало нафту земљама Азије и Медитерана: шест је испоручивало терет у кинеске луке, а остали су превозили нафту преко Суецког канала, вероватно у Сирију или Турску, тврди „Њујорк тајмс“.
Према наводима листа, испорука иранске нафте доказује да се администрација америчког председника Доналда Трампа суочила с тешкоћама у покушају да извоз нафте из те земље сведе на нулу.
„Не треба претити ако је немогуће остварити те претње“, навео је бивши чиновник Беле куће и Стејт департмента Ричард Нефју у изјави за лист.
„Њујорк тајмс“ додаје да куповина и превоз иранске нафте и других пратећих производа нису нелегални с тачке гледишта других земаља, јер су Трампове санкције једностране.
Амерички државни секретар Мајк Помпео је 22. јула саопштио да је Вашингтон увео санкције једној кинеској компанији због куповине нафте.
Из Министарства иностраних послова Кине је тим поводом саопштено да је сарадња те земље с Ираном, укључујући пословање у области енергетике, потпуно законита.