Тим, који је предводио научник Хуан Карлос Испизуа, извео је експеримент тако што је убризгао ћелије у животињски ембрион, преноси шпански „Паис“ називајући тај ембрион химером, по бићу из грчке митологије које је делимично змај, делимично коза, а делимично лав, односно по имену за организме који садрже ћелије две различите врсте, преноси Танјуг.
То је потврдила сарадница на пројекту, Естреља Нуњез, истакавши да су на њему радили чланови америчког Универзитета Солк и шпанског Католичког универзитета у Мурсији.
Они су генетски модификовали ембрионе мајмуна како би деактивирали гене неопходне за формирање органа, а затим су у њих убризгали људске матичне ћелије, које могу да створе било коју врсту ткива у ембриону.
Како се наводи, на тај начин су добили мајмуна са људским ћелијама који није рођен, будући да су научници зауставили процес.
Зашто баш у Кини?
Пројекат се изводио у Кини како би се избегли правни проблеми.
„Резултати су веома обећавајући“, рекла је Нуњезова, по занимању биолог.
Тим засад није дао више детаља о експерименту, јер желе да своје откриће најпре објаве у познатом међународном научном часопису.
„Ми сада покушавамо не само да наставимо са експериментом са ћелијама људи, глодара и свиња, већ и примата животиња које нису људи. Наша земља је пионир и светски лидер у овим истраживањима“, рекао је вођа тима Испизуа.
Он даље објашњава да је његов тим 2017. године спровео први експеримент са људско-свињском химером, али и да он није био толико успешан.
Наводи се да његов тим може да прави химере између сличнијих врста, попут пацова и мишева, који имају пет пута већу сличност него људи и свиње.
Истраживачи су 2017. године такође користили револуционарну алатку за уређивање генома — ЦРИСПР — како би деактивирали гене у ембриону миша који су кључни за развој срца, очију и панкреаса, а затим су убацили матичне ћелије од пацова које могу да генеришу ове органе.
Резултат је био настанак више химера ембриона пацова и миша, чији је развој заустављен у складу са међународним консензусом о тим врстама експеримената.
Етичке баријере
Директор Регенеративног медицинског центра из Барселоне и доктор Ангел Раја објашњава да се експерименти са химерама суочавају са етичким баријерама.
„Шта се дешава уколико људска матична ћелија побегне и формира људски неурон у мозгу животиње. Да ли ће бити последица? И шта се дешава уколико се ове матичне ћелије преобрате у ћелије сперме“, запитао се он.
Нуњезова каже да истраживање тима располаже механизмима за самоуништење људских ћелија које „мигрирају“ у мозак.
Како би се избегли етички проблеми, научна заједница је одредила 14 дана као црвену линију за трудноћу, што опет није довољно за развој људског централног нервног система.
Нуњезова каже да су сви ембриони химере уништени пре истека времена, као и да ниједан није изнесен до краја.
Експеримент је највећим делом финансирао амерички универзитет.
У Шпанији, ова врста истраживања је углавном забрањена и органичена за истраживање смртоносних болести, а Нуњезова објашњава да се експерименти овог типа раде у Кини јер се не могу радити у Шпанији.
„Крајњи циљ је да се направи људски орган који може да се пресади“, рекла је она за „Паис“.