Влада Индије одлучила је да укине уставну одредбу којом се савезној држави Џаму и Кашмир, односно делу који припада Индији, гарантује специјални статус у оквиру федерације индијских држава. Одлука је донета усред још једне безбедносне претње у том, најнемирнијем региону Индије.
У овом моменту тешко је сагледати последице одлуке Владе индијског националистичког лидера Нарендре Модија, али тај потез ће свакако продубити тренутну кризу и свакако погоршати односе Индије са Пакистаном, каже некадашњи дописник листа „Политика“ из Индије Милан Мишић.
Реч је, истиче он, о крупном потезу, који су хинду националисти из владајуће Баратија Џаната партије најављивали и у предизборној кампањи. Од педесетих година прошлог века, Џаму и Кашмир ужива посебан статус унутар Индије — имао је посебан Устав, структура становништва није могла да се мења, јер је само локалним становницима било дозвољено да поседују имовину и да учествују у влади.
„Укидање специјалног статуса значи промену политичког положаја тог дела индијске територије, која ће бити подељена на две савезне територије. То је статус који, рецимо, има престоница Њу Делхи. Према мишљењу једних, то је велики дан за Индију, а према мишљењу других, то је најцрњи дан индијске демократије. У сваком случају, реч је о продубљивању кризе“, објашњава Мишић.
Резолуцију о укидању члана 370 Устава Индије, који је гарантовао специјални статус за Џаму и Кашмир, донео је министар унутрашњих послова Индије Амит Шах, а декретом ју је потврдио индијски председник Рам Нат Ковинд.
Осим поделе на две савезне територије — Џаму и Кашмир, које ће имати своја законодавна тела, планинска и ретко насељена територија уз границу са Пакистаном Ладах такође ће бити одвојена од до сада јединственог региона, али без законодавног тела.
Прве анализе страних медија говоре да је главни мотив Владе Индије за доношење те одлуке промена структуре становништва, напомиње Мишић. Од око 12,5 милиона становника Џаму и Кашмира, око 70 одсто су муслимани.
„Са својом аутономијом, Џаму и Кашмир је имао право да додељује и држављанство, а са друге стране, они који живе изван Џаму и Кашмира нису могли да купују некретнине. Сада се то укида и једна од оцена је да се тиме жели промена структуре становништва, чијих 70 одсто чине муслимани, а 30 одсто хиндуси, хришћани, будисти и други“, објашњава Мишић.
Влада у Њу Делхију, због, како се наводи, безбедносних претњи, разместила је додатне трупе у региону, искључила интернет и телефонске везе, увела забрану јавних окупљања и евакуисала туристе. Кашмирски политичари, укључујући и Омара Абдулаха, лидера главне опозиционе партије Национална конференција, стављени су у кућни притвор.
Ослоњен на Хималаје, са благом климом, Џаму и Кашмир је, током британске владавине Индијом, био место одмора колонијалних господара. Међутим, након стицања независности Индије 1948. године, две новонастале државе Индија и Пакистан споре се око те територије.
Када су се индијске принчевске државе опредељивале на коју ће страну, хинду махараџа Џаму и Кашмира определио се за Индију, противно вољи већинског, муслиманског становништва.
Од тада, две нуклеарне државе Индија и Пакиста водили су два рата око те области, а линију раздвајања између две војске ниједна страна не признаје за државну границу. Због Џаму и Кашмира обе државе развиле су своје нуклеарне програме.
Ситуацију додатно компликује и покрет за независност Кашмира, против којег се боре и Индија и Пакистан. Терористички напади и тензије између Индије и Пакистана, који су одликовали политички пејзаж Џаму и Кашмира, према Мишићевим речима, додатно је закомпликовала одлука Владе у Њу Делхију да радикалним потезом укине специјални статус тог региона.
Одлука Њу Делхија долази после вести да милитантне групе из Пакистана спремају нове нападе на индијски део Кашмира. Та вест изазвала је панику међу хинду ходочасницима и радницима и, према вестима светских медија, на хиљаде њих напустило је територију Џаму и Кашмира. Пакистан је те вести демантовао.