Напад за који још ниједна група није преузела одговорност извршен је у недељу, првог дана кампање за изборе, који су планирани за 28. септембар. Истовремено, Америка, талибани и авганистанска Влада покушавају да постигну договор о прекиду осамнаестогодишњег рата.
„Како постићи мир пре 28. септембра дилема је посматрача и политичких актера у Авганистану и у иностранству“, каже дугогодишњи дописник агенције Танјуг из Азије и Африке Борислав Коркоделовић.
„Без договореног мира тешко да ће бити избора уопште. Они су већ два пута ове године одлагани и на неки начин су кост у грлу, пре свега Американцима, који желе да најдужи рат у коме учествују буде коначно завршен“, каже он.
Из кабинета председника Ашрафа Ганија, који жели да се избори за нови мандат у септембру (а Салех се кандидује као његов потпредседнички кандидат), најављено је да се почетак директних преговора између званичног Кабула и талибана очекује за две недеље. Међутим, портпарол талибана је рекао да ова милитантна група неће преговарати са авганистанском Владом, док претходно не постигну договор са Вашингтоном, преноси „Њујорк тајмс“.
Преговори између САД и талибана воде се око годину дана и до сада је одржано осам рунди. У овом тренутку талибани контролишу око половине територије Авганистана, што је више него икада, од када су 2001. године поражени у међународној интервенцији.
„Талибани се осећају осокољени, како успесима на бојном пољу, тако и преговорима са САД, који им дају својеврстан легитимитет. Уз то, преговоре и уопште тежњу ка миру подржавају и сви велики регионални играчи: Пакистан, који је кроз историју често имао везе са талибанима, Индија, која има и економске, и стратешке интересе, и историјске, културне и религијске везе са Авганистаном. Такође се веома пажљиво слушају и примају к знању и мишљења Москве, која је веома активна у посредовању, као и Кине, која такође има велике економске интересе“, наглашава Коркоделовић.
„Талибани износе у преговорима четири захтева за окончање сукоба“, прецизира дописник Танјуга.
„Желе наставак директних преговора са САД, за које сматрају да су за њих најзначајнија страна сила. Други њихов захтев је повлачење међународних снага, док је трећи захтев формирање прелазне владе, а четврти ревизија авганистанског устава“, објашњава саговорник Спутњика.
Највећи проблем, каже Коркоделовић, представља трећи захтев — формирање прелазне владе. Талибани не желе да преговарају са режимом у Кабулу, јер сматрају да су они марионете Вашингтона. Међутим, авганистански председник Гани пошто-пото жели изборе, чак и ако мир не буде био постигнут током августа.
Званични Кабул се према условима талибана може прикључити преговорима, али не као Влада у садашњем саставу, већ тек по формирању прелазне владе, што је за Ганија, према Коркоделовићевим речима — неприхватљиво. Због тога актуелни авганистански председник има проблеме и са међународном заједницом и унутар земље. Већина политичких фактора у Авганистану јесте за то да буде формирана прелазна влада. Међутим, у тој прелазној влади Гани не би имао своје место.
Сусрет талибана и представника Кабула би требало да буде организован у Стокхолму 7. августа, али талибани не пристају да се друга страна декларише као представници владе. Притом, отопљавање односа талибана према званичном Кабулу долази пошто су постигли одређени напредак у преговорима са САД —
Вашингтон је обећао да ће из Авганистана повући половину од око 14.000 трупа. Овај напредак, према Коркоделовићевим речима, задовољава и Пакистан, и Иран, и Русију, и Кину, који се такође противе страном присуству у Авганистану.
Коркоделовић упозорава на разлоге због којих евентуални мир у Авганистану може бити несигуран и краткотрајан.
„Ако Гани иде на изборе, био постигнут мировни споразум или не, то значи да ће талибани одбацити резултате избора, вероватно и низ других фактора у Авганистану и биће интензивиране борбе. Уопште, борбе су последњих недеља ојачале откад је он навео 28. септембар као датум избора“, наводи он.
Тако ће, према Коркодилевићевом мишљењу, бити пропуштена највећа прилика од 2001. за постизање мировног споразума. Највећа прилика зато што су у међувремену талибани донекле модификовали своју политику и умногоме прекинули везе са међународним тероризмом, што их је довело у сукоб са Исламском државом.
Тиме су талибани испунили главни захтев Америке — да Авганистан више не буде полигон међународног тероризма. Талибани су модификовали и своје ставове поводом људских права, посебно према правима жена, наводи саговорник Спутњика.
„Такође, оно што уочавају аналитичари, јесте да њихова подршка изборима после мировног споразума и периода прелазне владе показује да они можда не би ишли на стриктну исламску државу. То говори да су они можда спремни да прихвате републиканску форму владавине“, претпоставља Коркоделовић.
Одржив и стабилан мир је потребан земљи која ће ускоро прославити тужан јубилеј — пола века ратног стања. Међутим, оно што забрињава, јесте да у односима САД и званичног Кабула са талибанима има пуно „ако“ и „можда“.