У последњем чину трговинског рата између две највеће светске економије, Вашингтон је најавио нове тарифе на још око 300 милијарди долара на кинеску робу, док је Пекинг затражио од државних компанија да зауставе увоз америчких пољопривредних производа и девалвирао јуан.
Трговински рат на релацији Трамп—Кина већ је утицао на глобална тржишта и берзе, али би могао и да обори цену нафте испод 30 долара за барел уколико Кина одлучи да купи иранску нафту, наводи се у извештају банке.
„Док задржавамо прогнозу од 60 долара за барел за наредну годину, признајемо да би кинеска одлука о поновној куповини иранске сирове нафте могла знатно да обори цену“.
У извештају се додаје да ће тај потез „поткопати америчку спољну политику“ и „ублажити негативне последице на кинеску економију.
Сједињене Државе усвојиле су политику „максималног притиска“ на Иран, оптужујући ту државу да крши нуклеарни споразум из 2015. године и да спонзорише тероризам. Након што је прошлог маја одустала од споразума, Трампова администрација поново је увела оштре економске санкције Ирану, укључујући и санкције против њеног извоза виталне енергије.
Циљ је био да се ирански извоз нафте сведе на нулу, али у Ирану тврде да су амерички напори пропали.
„Американци нису постигли никакав успех против Ирана. Желели су да продају нафте спусте на нулу, али нису успели“, рекао је председавајући иранског парламента Али Ларијани.
Према проценама консултантске куће „С&П Глобал платс“, Иран је испоручивао испод 550.000 барела дневно у јуну 2019. године, у односу на близу 875.000 милијарди у мају и око 2,5 милиона бодова прошлог априла, пре него што се Трамп повукао из нуклеарног споразума.
У међувремену, Трампова администрација наводно прати кретање танкера повезаних са Кином, за које се претпоставља да превозе иранску сировину у Кину и заобилазе америчке санкције.
Подаци служби за праћење бродова показују да су ирански танкери превозили нафту у Кину, као и у источни Медитеран, вероватно у Сирију и Турску.