Велика очекивања
Амерички медији су почетком августа објавили да ће Џон Хантсман, познати политичар, искусни дипломата и успешни бизнисмен, напустити место амбасадора САД у Русији.
Хантсман је објавио да ће функцију напустити 3. октобра и да ће се вратити у Јуту, где ће се борити за позицију гувернера, на којој је био и раније.
Министарство иностраних послова Русије је тим поводом саопштило: „Хантсман је професионалац. Нажалост, унутрашња политичка конјунктура у САД није дала да се реализује постојећи потенцијал билатералних односа“.
Руско-амерички односи су се нагло заоштрили након што је Москва оптужена да се мешала у америчке председничке изборе 2016. године. Тада је у Русију упућен Хантсман.
Кремљ се надао да ће нови амбасадор успети да допринесе обнављању односа и да поправи штету која је „нанета дејствима Вашингтона“.
Долазак квалификованог професионалца сматран је посебним гестом САД: тамо разумеју важност односа с Русијом.
Током Хантсмановог мандата, међутим, није било озбиљног напретка. Напротив, уведене су нове санкције Русији и протерано је на десетине руских дипломата из САД. Шеф америчке дипломатске мисије није губио наду да ће се односи нормализовати, али је признавао да је затекао најгори период у билатералним односима још од времена Хладног рата.
Американац се купао у леденој води на Богојављење, покушавао да научи руски језик, на којем, према сопственом признању, говори с кинеским акцентом, заволео је пељмене с павлаком, али ипак није стекао неке посебне симпатије у Русији. Представници регионалних власти нису горели од жеље да се сусрећу с њим.
Хантсман је, међутим, преко дипломатских канала, чинио све што је могао.
„У томе му је тешко наћи неку замерку. Друга је ствар у томе што су његове могућности у актуелној фази развоја руско-америчких односа биле веома ограничене“, каже заменик директора Института за САД и Канаду Руске академије наука Павел Золотарев.
„Господин Пељмени“
Хантсманов претходник Џон Тефт био је на челу Одељења за сарадњу са Совјетским савезом, а затим на челу Одељења за сарадњу са Заједницом независних држава у Стејт департменту САД и предводио је дипломатске мисије САД у Литванији, Грузији и Украјини. До 2017. године водио је блог у „Живом журналу“, где је шетњу „Бесмртни пук“ назвао једним од најдирљивијих призора и позивао Русе и Американце да се „окупе око праве ствари“ као пре много година.
Дивио се природи Русије, указивао на стваралачки потенцијал руских региона и преносио своје утиске с путовања по земљи. Пељмене с павлаком је Тефт такође воле, и то толико да се представљао као „господин Пељмени“.
После избора Доналда Трампа за председника САД Тефт је изјавио да током мандата новог шефа државе неће бити ресетовања односа с Москвом. Све је ишло томе у прилог: Вашингтон је уводио нове санкције Москви, а Амбасада САД је престала да издаје визе руским држављанима током Тефтовог мандата.
Неспретни русофил
Један од америчких амбасадора који ће се у Русији највише памтити био је професионални русиста и први човек на том месту који није дипломата — Мајкл Макфол. Он је похађао Лењинградски универзитет, Државни институт за руски језик „Пушкин“ и Московски универзитет. Водио је Одељење за Русију и Евроазију при Савету за националну безбедност САД.
Без обзира на статус експерта за Русију и звање „архитекте рестарта“, односе с Кремљом није успео да поправи. Када је стигао у Москву, он се прво састао с представницима опозиције, због чега су га критиковали и називали аутором сценарија „наранџастих револуција“, а касније оптуживали и за спонзорисање опозиционих група.
Макфол је имао потешкоће и због тога што није имао дипломатско искуство. Често је исказивао личне ставове, који су, како је коментарисало Министарство иностраних послова Русије, често „излазили из оквира дипломатске етикеције“. Портпаролка Министарства Марија Захарова је на крају закључила: „Просто је немогуће наудити билатералним односима више него што им је наудио Миша“.
За пропаст „рестартовања“ односа Макфол је оптужио председника Русије Владимира Путина лично. О томе је писао у књизи „Од Хладног рата до врелог мира“, посвећеној његовом раду у Москви. Оставка Макфола се поклопила с наглим погоршањем односа Русије и САД 2014. године, а две године касније је бившем америчком амбасадору забрањен улазак у Русију.
Ко је следећи
Избор следећег представника Беле куће у Москви много ће рећи о намерама америчког руководства у вези с Русијом. Не треба очекивати да ће се околности или политика променити у зависности да ли ће за председника САД бити поново изабран Трамп или представник демократа. То значи да амбасадор треба да буде високи професионалац који, у крајњој мери, неће нанети додатну штету односима, сматра Павел Золотарев.
Ако Трамп нађе још једног политичара тешке категорије који ће, у суштини, бити његов изасланик, а не просто дипломата, може се говорити о заинтересованости Вашингтона за нормализацију односа. То ће показати да Трамп жели да у Москви има човека од поверења. Ако амбасадор буде просто искусни дипломата или уски стручњак, на пример, за питања нуклеарног оружја, значи да ће се односи сужавати у оквиру конкретне теме и да напредак неће бити известан.