„У Србији, која није чланица ЕУ, не постоје постројења за пречишћавање отпадних вода, тако да је загађеност фекалијама у Дунаву критична до веома озбиљна, посебно у већим градовима као што су Нови Сад и Београд“, рекао је Гернот Карфел са Медицинског универзитета у Грацу.
Сваких шест година научници мере загађеност фекалијама дуж тока Дунава, на око 2.600 километара.
У аустријском делу Дунава концентрација бактерија ешерихи коли је, уз један изузетак, била на ниском нивоу, док је сасвим другачија ситуација у Србији, Румунији и Бугарској.
Експерти Медицинског универзитета у Бечу и Грацу, Техничког универзитета у Бечу и приватног факултета „Карл Ландштајнер“ у Кремсу узимали су узорке дуж читавог тока Дунава, а стрепње да би и ток Дунава кроз Аустрију могао бити загађен нису доказане.
Утврђена је умерена загађеност, са 1.050 бактерија ешерихи коли по 100 милилитара воде.
„Та вредност је апсолутно на нивоу на којем треба да буде за реку дуж које су модерна постројења за пречишћавање отпадних вода“, рекао је Александер Киршнер са Института за хигијену и примењену имунологију из Беча.
Лошије стање је у другим деловима Дунава, показује анализа коју је дала Међународна комисија за заштиту Дунава.
И поред побољшања, вредности из Румуније су и даље повећане, а већа загађења установљена су и у рекама које се у Бугарској уливају у Дунав.