Предлогом закона о агенцијском запошљавању, према саопштењу Владе Србије која га је недавно усвојила, уредиће се ова област и максимално заштитити такозвани агенцијски запослени. Како је саопштено, агенцијским запосленима биће обезбеђена једнака зарада и други услови рада — радно време, одсуства, одмори, као и безбедност и здравље на раду и други услови рада који се примењују на запослене које непосредно запошљава послодавац.
Зашто су онда предложена решења, о којима би ускоро требало да се изјасне и посланици у Скупштини, изазвала незадовољство свих синдиката који их нису подржали?
Једино известан — отказ
Права која су наведена, ако тако одговара послодавцу који их је ангажовао на привременим пословима, лако би могла да остану само на папиру. Једино што радници запослени или изнајмљени преко агенције сваки дан могу да добију без икакве најаве и објашњења јесте — отказ. А таквих радника на лизинг у Србији је око 70.000.
Како је то објаснио председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубиша Орбовић, радници законом нису добили ништа, већ су само агенције добиле право да их легално запошљавају и отпуштају.
Сумњу подгрева већ то што агенцију за запошљавање радника, које потом привремено изнајмљује некој другој фирми по уговору на одређено време, може да оснује свако за шаку динара, како је сликовито приметио председник синдиката Независност Зоран Стојиљковић.
Према предлогу закона, раднику који је запослен на неодређено у агенцији, а за чијим ангажовањем је престала потреба у некој фирми, плату би требало да исплаћује агенција до новог ангажмана. Међутим, питање је од чега, ако је за њено оснивање довољан ситан новац тек за обавезне законске таксе. Зато синдикати указују на опасност од отказа за којим власник агенције може да посегне, како беспослене не би плаћао и уплаћивао им доприносе за здравствено и пензионо осигурање за период до новог ангажмана.
Права на папиру
Право на синдикално организовање, које им предлог закона даје, такође је под знаком питања. Тешко да би се неко од радника на лизинг упустио у борбу за остваривање својих права ако послодавац, под изговором да он не испуњава радне обавезе, може од агенције да затражи да тог радника замени другим. Бојазан је да би слично могло да се деси у случају да радници запослени на лизинг затраже годишњи одмор, оду на боловање, траже плаћање прековременог рада...
На крају и сама агенција може да буде угашена преко ноћи, а са њом и стално запослени у њој.
Мада сматрају да је боље имати закон који није идеалан, него ванзаконска решења какав је сада случај, синдикати ипак нису дали сагласност на овај предлог закона који би се односио на 3,3 одсто запослених у Србији. У Европској унији удео агенцијских радника чини 1,6 одсто.
Међутим, У Европи су одредили да у компанији у односу на укупан број запослених оних на лизинг не може да буде више од 10 одсто. Код нас пак , према предлогу закона, сви радници у фирми, дакле 100 одсто њих, могу да буду изнајмљени преко агенције ако су у њој стално запослени.
У Србији је још пре две године било више од 80 агенција за запошљавање, уписаних у Агенцији за привредне регистре.
Коментаришући предлог закона на који се годинама чека, јер је и Србија још 2013. године у Скупштини усвојила конвенцију коју је на ту тему донела Међународна организација рада, адвокат Бранко Павловић сматра да је беспредметно ићи у детаље предложених решења јер је цео концепт неприхватљив.
Запослени тамо где не раде
Он на почетку прецизира да запошљавање преко агенције подразумева да је реч о радницима који заправо нису запослени тамо где раде, него у посебном правном лицу, односно у агенцији која их изнајмљује послодавцу неке фирме за послове на одређено време.
„Нови предлог закона којим се регулише запошљавање радника преко агенције је механизам који је сто посто у корист капитала и сто посто против запослених. Њиме се бришу сва права која су ионако смањена сваком изменом закона о раду коју смо имали, због тога што се овде правно лице и место где радите потпуно одвајају од правног лица и места где остварујете радни однос. А то значи да боловања, годишњи одмори, унапређења, услови рада... више немају никакве везе са предузећем код кога обављате посао“, објашњава Павловић за Спутњик.
Пошто је радник унајмљен, уколико онај за кога ради није задовољан, само ће обавестити агенцију у којој је потписан уговор о раду да услуга није извршена и да траже новог оперативца, новог извршиоца, указује овај адвокат.
„То је, заправо, механизам потпуног стављања ван снаге целокупног радног законодавства. Овим се сва права запослених тамо где раде укидају. То ће се догодити ако овај закон буде усвојен“, тврди саговорник Спутњика, истичући да су синдикати с правом незадовољни предлогом закона.
Павловић указује на податак да у ЕУ тек 10 до 15 одсто радника може бити запослено на тај начин у фирми, јер је та идеја о изнајмљивању радника настала из потребе да се на тржишту обезбеди неки број запослених када нагло искрсну неки непредвидиви послови.
По жељи Америчке привредне коморе
„Цео концепт је промашен. Он би морао да буде само под условом ако у неком краћем временском периоду није могуће запослити одговарајуће лице, па се онда обратите некој агенцији да вам реши проблем, а не у другим случајевима.“
На питање има ли шанси да евентуално у Скупштини све критике изречене на рачун предлога закона буду узете у обзир, саговорник Спутњика није био ни најмање оптимиста.
„Док год се код нас изгласава оно што жели представништво Америчке привредне коморе, овде можете да имате радне групе и квалитетне предлоге, а да се на крају усвоји оно што нема везе с тим. Све је то на линији ММФ-а као заштитника крупног капитала“, нема дилему Павловић.