Ко су Штајерске и Сеоске страже

Антимигрантски талас се из Италије и Аустрије прелио у Словенију, а Штајерска стража, која треба мигрантима да стане на пут, није од јуче, али нији ни једина. Синоћ је део словеначке границе са Хрватском под контролом држала такозвана Сеоска стража.
Sputnik

Репортажа љубљанског „Дела“ из тренинг кампа Штајерске страже, самоорганизоване групе људи која се ових дана увежбава по војним правилима за „конфликте који су неминовни“, узбуркала јe регион, али словеначкој јавности није открило много тога новог. Ова формација, која себе не сматра паравојском, наиме, није од јуче.

Новост је да је део границе са Хрватском „обезбеђивала“ такозвана Сеоска стража, нова формација која би да онемогући улаз миграната у Словенију.

Ко су нови „чувари“ словеначке границе, чије је ангажовање, по оцени генералне директорке словеначке полиције и Министарства правосуђа — недопустиво. Премијер је, пак, са годишњег одмора поручио — да нема разлога за бригу, јер је Словенија безбедна земља.

Ко су чувари словеначке границе

Саговорник Спутњика, главни уредник словеначког портала „Инсајдер.ком“ Игор Мекина напомиње да је Штајерска стража са активностима кренула још пре годину дана.

„Њих води Андреј Шишко, који је пре више година био осуђен због подметања неког експлозива. Има и своју странку — Партију словеначког народа. Они су националисти у тврдом смислу. Желе да направе страже које би обезбеђивале Словенију, пре свега — од миграната. У једном тренутку су отишли у шуме, постројили су више од 100 људи који су имали неке полууниформе, неки су у рукама држали секире, неки, пак, аутоматске пушке; нешто су вежбали. Имали су и своју заклетву — да су верни својој домовини и покрајини Штајерској“, објашњава Мекина.

Ко су Штајерске и Сеоске страже

Користећи речник старинског вокабулара, направили су, каже, читаву идеологију, заклињући се словеначкој застави. И то су сами поставили на друштвене мреже и чак се чудили зашто полиција ћути.

„После пар дана полиција је реаговала, привела је Шишка и против њега поднела кривичну пријаву. Прво је истражни судија рекао да то није ништа, а онда је други судија рекао да то што је радио јесте угрожавање уставног поретка. Шишко је био у затвору пола године, ако не и више, и на крају је био осуђен на онолику казну колико је и био у затвору. Због угрожавања уставног поретка је осуђен и то је био први такав случај. У Словенији до тада није било ништа слично“, указује Мекина.

Као војска

По изласку из затвора он је са присталицама организовао кампове у којима младе људе упознаје са војском, са оружјем, са тактичким вежбама, јер то у Словенији нигде немају прилику да науче, од када постоји професионална војска. Полиција их прати, било је и претреса и пронашли су, како каже, само муницију, али не и право оружје, већ само — пластично.

Репортажа „Дела“ управо доноси детаље из „војничког“ живота Штајерске страже, са тродневног кампа који је недавно био организован двадесетак километара од границе са Хрватском, на приватном земљишту и пријављен полицији, од које је добијена дозвола за ту активност.

Мекина каже да је Сеоскa стража у непосредној вези са Штајерском, практично — њен део. На питање да ли формирање тих, такорећи, оперативних сеоских група значи да је у Словенији све јача та антимигрантска струја, Мекина каже — да је то сигурно.

Ко су Штајерске и Сеоске страже

„У медијима се много о томе прича, а лидер најјаче партије у Италији и министар унутрашњих послова Матео Салвини је ту много учинио. У Словенији имате тај притисак. Салвини, који је много популаран у Италији, прети затварањем границе. То је каскадни модел када падају домине. Салвини каже — затворићемо италијанску границу према Словенији. То значи — Словенија би постала џеп. Oнда у Словенији кажу — онда морамо и ми према Хрватској, па Хрвати кажу — онда морамо ми према БиХ“, објашњава саговорник Спутњика.

Он истиче да су Италија и Аустрија највише утицале да се та прича пренесе у Словенију. Он, ипак, сматра да све то што се дешава није толико озбиљно и да више одјека има на друштвеним мрежама, него што је то реалност и да већина људи не подржава такво деловање.

„Две трећине људи је за отворене границе и против њиховог затварања. То се види и по странкама и ко за кога гласа. У Парламенту се види однос снага, где негде до 40 одсто имају те десне странке. И сада ништа није другачије, јавно мишљење није као у Мађарској“, тврди Мекина за Спутњик.

Коментар