Фестивал је основао Крис Влахонасиос, Аустралијанац грчког порекла, који се труди да свету представи значај православног филма. У ужи избор овогодишњег такмичења ушли су аутори из Аустралије, Грчке, Канаде, САД, Грузије, Румуније и Србије, а публика је могла да их види у парохијама у Аустралији, САД и у Србији. Победник, млади аутор из Србије, жири је одушевио пре свега пластичном анимацијом од пластелина, техником која је у времену бума компјутерске анимације готово заборављена.
Четрнаестогодишњи Јаков Попов имао је прилику да ради најједноставнију компјутерску 2Д анимацију, а планира да се опроба и у компликованијим подухватима.
„Тиме ћу се сигурно бавити у будућности, али ’стоп-моушн‘ је свакако занимљивији“, каже млади редитељ за Спутњик.
„Снимање фигура од пластелина или од колаж технике много је забавније и боље је њих правити; боље је да држиш у рукама своју творевину, него кад црташ на компјутеру и помераш њиме. Уопште није исто“, објашњава нам овај дечак-уметник.
Иза сјајног кратког филма о животу Светог Саве и о стварању Српске православне цркве заправо стоји цела многобројна породица Попов, јединствена по томе што се анимацијом бави у свом студију „Дом анимације“.
„Када осмислимо филм, сви дајемо идеје и нека добра решења, а онда ја то разрадим у причу, додам неке своје идеје и ставим све на папир. Користим, наравно, и њихове идеје. Има и неких решења о којима заједнички причамо, да ли може овако или онако“, каже Јаков, који на јесен полази у први разред Карловачке гимназије.
Филм је делимично настао на радионицама у оквиру православне веронауке и часова српског језика при храму Светих Ћирила и Методија у Љубљани. Глава породице, Серјожа Попов, бави се иконописањем, па отуд и велико интересовање деце за ову тематику. Сценарио је написала мама Злата.
„Супруга и ја и наших петоро деце — сви радимо у том студију. Пошто су им узрасти различити, као и интересовања, онда двоје најмлађих од пластелина праве фигуре или позадине; Сара је наша друга по старини ћерка, она ради монтажу заједно са мном. Јаков ради моделовање, а он нам је и главни аниматор и редитељ“, објашњава отац награђеног аутора.
Прво место на „Бизантфестивалу“ само је једна од награда коју је освојила ова креативна породица из Сремских Карловаца.
На престижном руском фестивалу „Бронзани витез“, одржаном у мају у Томску, сва три филма ове необичне породичне мануфактуре су награђена. Прву награду у категорији „Најбољи анимирани филм“ добио је филм „Деца Светом Сави“. Другу награду у категорији „Планета Детињство“ добио је филм „Кисуња и Крисуња“, који је такође режирао Јаков. Освојили су и другу награду у категорији „Најбољи филм на тему међународних односа и јединства“ са филмом „Право на православље“, који је рађен на радионицама у Источном Сарајеву.
На „Покрову“ у Кијеву прошле године представили су филм који су такође радили у Љубљани, о Светом Ћирилу и Методију — „У почетку беше слово“, који су редитељски потписали Јаков и мама Злата. Освојили су прво место.
Серјожа Попов за Спутњик објашњава да је веза са руским пријатељима из света филма заправо одредила ову породицу да се бави овим видом анимације.
„У студију ’Пилот‘ у Москви раде наши пријатељи, који су нас заправо укључили у ово, они су нас подстакли да радимо анимацију. То су девојке из једне породице, оне су сада већ професионални аниматори, а упознали смо се пре 10 година. Они су такође имали свој дечји студио, то је породица са четири ћерке; такође су почели тиме да се баве због своје деце“, каже најстарији Попов.
Уметничка дела породице Попов редовно без даха остављају и гледаоце и жири фестивала у Јарослављу, а надају се да ће ускоро у Сремским Карловцима угостити најмлађе аниматоре из Русије. Баве се и издаваштвом — штампају књиге за децу.
Филм „Трон Светог Саве“ настао је у пројекту који је финансирало Министарство за дијаспору. Сада путује по фестивалима, а на интернету свако може да га види, што и јесте циљ пројекта. Било би корисно да га подржи и Министарство просвете, јер је његова тематика изузетно важна за очување наше духовности и традиције, а намењен је свим узрастима деце.