Вест о смрти пренела је његова ћерка, глумица Ивана Михић.
Михић је приминуо у недељу рано ујутру после изненадне болести. Ивана Михић је на Твитеру објавила и да је њен отац сахрањен у најужем кругу породице на гробљу манастира Рајиновац, уз благослов патријарха Иринеја.
Михић је био супруг глумице Вере Чукић.
Био је редовни професор на Факултету драмских уметности, где је предавао филмски сценарио.
Написао је бројне књиге по којима ће остати упамћен.
Међу њима су: „Пас који је волео возове“ (роман), 1983, „Срећна нова 1949.“ и драме „Сироти мали хрчки“, „Тераса на крову“ и други сценарији, „Црна мачка, бели мачор“, „Купи ми Елиота“ (роман), „Немањићи, рађање краљевине“, „Абсурдистан“, „Војна академија“.
Освојио је и бројне награде за филмска остварења: Прва награда за сценарио филма „Освајање слободе“, Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 1979.
Прва награда за сценарио филма „Балкан експрес“, Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 1983.
Златна арена за сценарио филма „Срећна нова 1949.“, Пула, 1986.
Прва награда за сценарио филма „Срећна нова 1949.“, Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 1986.
Прва награда за сценарио филма „Црна мачка бели мачор“, 23. фестивал, Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања 1999.
Кристална призма за свеукупан допринос домаћем филму.
Писао је сценарија и за филмове: „Рањена земља“, „Она воли Звезду“, „Туђа Америка“, „Варљиво лето“, „Камионџије“, „Дом за вешање“, „Балкан експрес“, „Дошло доба да се љубав проба“, „Јагуаров скок“, „Сиви дом“, „И Бог створи кафанску певачицу“, „Бубашинтер“, „Кад будем мртав и бео“, „Заборављени“, „Почетни ударац“, „Танго аргентино“, „Дневник увреда“, „Отворена врата“.