„Свака одлука која се тиче овог региона биће донета у консултацији са нашим савезницима; то није једнострана одлука Сједињених Америчких Држава“, нагласила је она.
Према њеним речима — партнери Вашингтона позитивно су реаговали на повлачење земље из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета. Она је изразила наду да ће и Русија и Кина учествовати у разговорима о новим споразумима о контроли наоружања.
Амерички државни секретар Мајк Помпео изјавио је 4. августа да ће Вашингтон одлуку о распоређивању „одбрамбених ресурса“ у иностранству донети након консултација са партнерима. Дан раније је шеф Пентагона Марк Еспер рекао да подржава планове за распоређивање ракета средњег домета у Азији, како би се зауставио растући утицај Кине у том региону. Он је истакао и да би желео да спроведе ову иницијативу у наредних неколико месеци, али је и закључио да „такве ствари, по правилу, трају дуже него што се очекује“, пренела је „Газета.ру“.
Помпео је 2. августа званично објавио прекид учешћа Сједињених Америчких Држава у Споразуму о ликвидацији ракета и нагласио је да кривицу за то сноси само Русија, а Министарство спољних послова Русије саопштило је да је Споразум о ликвидацији ракета средњег и кратког домета званично раскинут 2. августа 2019. године, на иницијативу Сједињених Америчких Држава.
Вашингтон је у фебруару 2019. године започео процедуру изласка из споразума, оптужујући Москву да није поштовала тачке споразума, и то због постојања ракете 9М729, чији домет, наводно, превазилази дозвољене норме. Америчка страна није дала конкретне доказе, док је Русија информисала стране колеге о тестирању ове ракете.
Као одговор на повлачење Сједињених Америчких Држава из споразума, председник Русије Владимир Путин у марту је потписао указ о суспензији поштовања Споразума. У јуну су оба дома руског Парламента усвојила закон који је иницирао шеф државе о суспензији учешћа Руске Федерације у Споразуму. Путин је 3. јула потписао закон о суспензији Споразума о ликвидацији ракета.
Споразум о ликвидацији ракета средњег и кратког домета забрањивао је странама да поседују нуклеарне и конвенционалне балистичке и крстареће ракете копненог базирања домета од 500 до 5,5 хиљада километара.