Антируске санкције папрено коштале Црну Гору

Црна Гора је изгубила од антируских санкција преко двије милијарде евра, тврди један од лидера Демократског фронта Милан Кнежевић. Он подсјећа да је Подгорица увела санкције Русији 2014. године, као и да је Демократски фронт још тада тврдио да ће највећу штету од санкција претрпјети сама Црна Гора, а не Русија.
Sputnik

Кнежевић истиче да је Црна Гора 2006. доживјела инвестициони бум захваљујући руским инвестицијама и руским туристима.

Двије милијарде евра губитка

„Статистички подаци су били неумољиви и говоре да је сваки трећи туриста у Црној Гори из Русије, а свака друга инвестиција такође из Руске Федерације. Након што већ пет година Црна Гора слиједи погубну политику Европске уније, а односи се на санкције Русији, касније и на једну наглашену русофобију која је своју кулминацију доживјела оптужбом за лажни државни удар, да је Русија са својим специјалним агентурама и Демократским фронтом учествовала у рушењу уставног поретка не би ли зауставила учлањење ЦГ у НАТО, штете су несагледиве“, каже Кнежевић.

Према процјенама саговорника Спутњика, а без детаљније анализе која се односи на извоз црногорских производа на руско тржиште, та штета, како тврди, сигурно премашује двије милијарде евра.

„То најбоље говори какву је погубну спољну и економску политику Црна Гора водила у посљедњих пет година, а односи се на Русију, као и сама чињеница да је недавно Министартво спољних послова Русије саопштило да је Подгорица небалансираном политиком нанијела велику штету и довела ниво односа између Русије и Црне Горе на најнижи могући нову у њиховој, преко триста година дугој историји“, подсјећа Кнежевић.

Подилажење Западу

Руски експерт Дмитриј Солоњиков, директор Института за савремени државни развој, објашњава овакву политику званичне Подгорице жељом да се што више подиђе Западу, макар и на сопствену штету.

„Садашње власти Црне Горе недвосмислено су кренуле путем потпуног придруживања политици Брисела и тако ће и наставити. Неће бити никаквих промјена у политици Подгорице, која ће наставити политику европских интеграција, што подразумева и критику Русије, антируске санкције и покушаје распоређивања трупа НАТО-а. Зато је очигледно да од актуелног црногорског руководства не треба очекивати неке конструктивне потезе према Русији“, каже саговорник Спутњика.

Солоњиков вјерује да неких промјена може бити тек ако се догоде глобалне промјене у Европи и ако се промјене европске елите, али и црногорске.

„У тој земљи постоје политичке снаге које би жељеле побољшање односа с Русијом и окретање Истоку. Ако се тај процес догоди, можда ћемо видјети нову Црну Гору. Али то ће онда бити нека нова Црна Гора, која неће личити на ову данас“, оцјењује Солоњиков.

Кад је реч о штети нанијетој антируским санкцијама, руски стручњак каже да је то неусмњиво за државу величине Црне Горе значајна сума.

„Међутим, то се ради под паролом да политика европских интеграција захтијева жртве. Да, то је велики ударац за привреду, јер је ријеч о значајном удјелу у БДП-у земље, али упркос томе, нема ни говора да ће се црногорска власт одрећи своје реторике и оријентације“, закључује Дмитриј Солоњиков.

Коментар