Територија региона протеже се по дужини од три хиљаде километара, од Арктичког океана, до јужних падина планинског ланца Алтај-Сајан, а по површини је Краснојарски крај 6,5 пута већи од Немачке и четири пута од Француске.
„Јединственост Краснојарског краја се огледа у његовим природним лепотама и људима. Без лажне скромности ово изјављујем, јер смо такве коментаре много пута чули од разних људи, из различитих делова света. Такође, овај крај је јединствен и по гастрономији. Сибирска кухиња је посебна, неупоредива са било чим. Она је сачињена од локалних производа, као што је, рецимо, шумско воће из тајге“, каже за Спутњик Полина Гордејчук, менаџерка Туристичког информационог центра Краснојарског краја.
Међу специјалитетима су и месо лоса, ирваса и црвеног јелена и разне врсте риба, као и пељмени, које у свету називају „сибирским равиолама“.
Важно је, како објашњава Гордејчукова, да се, с озбиром на оштре и хладне зиме, сибирска кухиња заснива на јелима која могу да засите.
„Једе се све што обитава у нашим крајевима и што овде расте: боровнице, купине… Прави се и морс (традиционални руски напитак) од бруснице, кљукве и облепихе (сибирских биљака). Сво сибирско биље је врло здраво и врло укусно. Имамо много различитих трава које различито делују на здравље, а лекари то препоручују, јер заиста постоји ефекат“, наводи Гордејчукова.
У Краснојарском крају, напомиње Гордејчукова, развијене су све гране туризма, а посебан акценат се ставља и на фестивалски туризам. Један од најпосећенијих и најзначајних фестивала је „Свет Сибира“, међународни фестивал етно музике и заната.
„Генерално, на такве догађаје долази огроман број туриста. Рецимо, ’Сибирска Масленица‘ је фестивал на који долазе људи из разних региона Русије, али и иностранства. То је и мој омиљени празник, с обзиром да сам се ранија бавила стваралаштвом и изворним фолклором. Волим масленичке обреде и ритуале. То је празник којим се у Русији испраћа зима и дочекује лето, а палачинке су главно јело. Тада сви житељи Сибира целе недеље пеку палачинке и свако има свој рецепт. То је веома леп и забаван празник, јер се на таквим догађајима сви окупљамо и припремамо разне врста јела и „заливноје“ на различите начине (назив у руској националној кухињи за хладно јело од меса или рибе са преливом од желатина). Дакле, Масленица је веома весео празник и време када се гостимо и забављамо, а врхунац је паљење Масленице, односно лутке од сламе, што се чини у недељу, последњег дана празника. Након тога почиње Велики пост“, каже Гордејчукова.
Туристички водич Анастасија Горожанкина и представница туроператера „Сајанско каљцо“ сматра да би сваки човек требало да доживи прославу Нове године у Сибиру.
„Без обзира на то што се Нова година слави практично у свакој земљи, код нас је тај празник посебан, веома живописан. На пример, у центру Краснојарска се увек пред Нову годину отвара ’Бели вашар‘. То је прелепо место, где се могу купити разни сибирски производи, као што су например ваљенке (руске традиционалне чизме од ваљане вуне) и разни, занимљиви украси за јелке. Може се јести шашљик (ражњићи) и пити кувано вино. Одржавају се и разни концерти. Новогодишњих јелки има пуно у свим деловима града, а праве се и градови од леда. Наша народна забава је и санкање на планини и тада је увек веома весело. Зими се одржава и фестивал ’Лед Сибира‘, који је такође веома интересантан“, каже Горожанкина.
Гордејчукова додаје да се у Краснојарском крају, у граду Нориљск, који се налази у оквиру Арктичког круга, одржава и фестивал „Плешући лед“.
„Он се одржава почетком јуна, када лед почиње да пуца, да се топи, па ’плови‘ по Јенисеју. То ствара одређени ефекат, а људи се окупљају на обали и посматрају те невероватне призоре“, каже саговорница Спутњика.
Са друге стране, Горожанкина каже да би у Сибиру требало доживети и православни празник Богојављење, када хиљаде грађана улази у смрзнуте реке и језера.
„На овај празник праве се ’проруби‘ на реци, односно отвори на леду, да би људи урањали у воду. То је веома занимљиво и странцима. У то време ми је у гостима била другарица Францускиња и она је решила да то искуси. Можете ли да замислите како то изгледа — напољу је јако хладно, а река је ледена. Крв јурне, па јој је кожа цело вече била црвена после тога, али њој се то веома свидело. Ја сам Сибирка, овде живим од рођења и никада то нисам пробала; нисам се усудила, али она је то урадила“.