Наиме, у њему нико није умро већ пуних 69 година, јер је умирање законом забрањено.
Чак и ако сте цео живот провели у њему, ако вам се догоди да оболите и болест је у терминалној фази, мораћете да одете са острва и да смрт дочекате на неком другом месту. Ако се, ипак, некако догоди да изненада умрете, ваше тело ће бити хитно спремљено и нећете бити сахрањени на острву, преноси „ИФЛ сајенс“
Ако мислите да је ово заиста бизаран закон, у праву сте, али иза њега стоји веома битан разлог — заштита осталих становника.
Давне 1950. године откривено је да се тела која су сахрањена на градском гробљу не распадају, због тога што је тло стално смрзнуто, а као резултат тога — вируси у лешевима могу да преживе и постоји ризик од будућих зараза.
Иако ово звучи као сценарио за хорор филм, нешто слично се догодило на северу Сибира, где је дошло до епидемије антракса 2016. године. Том приликом су се узроком заразе сматрала тела дивљих животиња која су се налазила у смрзнутом тлу, које се приликом наглог пораста температуре отопило. Тада је једна особа умрла, а још 90 је завршило у болници.
Такође, откривено је да се вирус шпанског грипа још увек налази у телима људи који су умрли почетком века, а последња особа заражена том болешћу у овом норвешком гарду умрла је 1917. године.
Насеље је на попису становништва из 2015. године имало 2144 становника, а на острву влада арктичка клима са летњим температурама од три до седам степени Целзијуса, а зими температура пада до минус 13 степени Целзијуса, преноси „Индекс“.
Поларна ноћ траје 111 дана — од краја октобра па све до марта влада потпуни мрак.