Отац јој је официр, а мајка јој је радила у Војној болници као медицинска сестра, подржали су је, као и она своју ћерку која је данас официр Војске Србије. У кући Јовановића нема цивила. И Наташин муж је војно лице, син који има три и по године већ салутира.
Године нису важне
У разговору за Спутњик каже да јој то што ради опасан и физички тежак посао не представља никакав проблем. Ипак је питамо колико је зрелој жени, која је два пута рађала, тешко да остане у физичкој форми како би уопште остала у оваквој јединици.
„Иако имам 45 година, не осећам се тако, баш из разлога што радим ту где радим. Сваког дана мораш бити пун енергије, пун снаге, не смеш да одустанеш, сваког дана морамо да радимо на кондицији, зато што нам од тога зависе задатак, наш и живот личности са којима радимо“, објашњава Јовановићева.
Женственост је предност
Чување зграде Председништва Србије прихватила је као сваки задатак свесна своје одговорности. Наташу ће у униформи моћи да виде сви који прођу испред зграде у којој ради шеф државе.
У униформи све „кобре“, и мушкарци, и жене, изгледају импозантно, а Наташи и њеним колегиницама дозвољено је и да на посао дођу свеже исфениране. Женственост сматра својом и великом предношћу колегиница, посебно на оваквим задацима, каже Јовановићева.
„Доста пута на задатку треба прићи и љубазно поздравити свакога, можда и онога ког не познајеш. Треба сачекати да заврши разговор, не треба се убацивати, прекидати. Треба поштовати туђу жељу, тако да манире који жену чине дамом, треба користити у оваквом послу“, истиче жена „кобра“.
Додаје да од првог дана у јединици није било потребе за доказивањем пред јачим полом, јер мушкарци су јој помогли да уђе у рутину са тренинзима, гађањем, свим сегментима у којима су одлични.
Љубав према стрељаштву
Такмичење у неку руку постоји, али то је, напомиње, позитиван такмичарски дух. Наташа је професионални возач, вози све што има волан, али то није њена једина специјалност.
„Љубав према стрељаштву се родила баш у овој јединици, зато што је тадашњи командант јако веровао у мене, он ме је и довео у јединицу. Водио ме је у стрељану, три пута је изашао са мном и каже: ’Ти си рођена са пиштољем‘“, прича нам ова жена специјалац.
Првакиња је војног првенства у прецизном и брзом гађању, а сада је и члан Клуба практичног стрељаштва ИПСЦ Кобре. Прошле године на државном првенству била је трећа. Нада се новим успесима, јер пре свега реч је спорту, иако је ова активност везана и за посао.
Увек као тим
Оно што је највише фасцинира у овом напорном и ризичном послу је колегијалност, сви су увек ту једни за друге. Сви увек играмо као тим, а посебно жена за жену, наглашава Јовановићева.
„Ми се често тако нађемо саме у нашем простору и разговарамо. Прија кад жена храбри жену и подржава је. Бодримо једна другу. То свакако не умањује наш однос и поштовање мушких колега. Сама чињеница да су они мене предложили да будем мушкарцима командир, све вам говори“.