Немачки војници траже одштету због осиромашеног уранијума на Балкану

Бивши немачки војници поднели су захтев за одштету, и то због излагања осиромашеном уранијуму који је коришћен током ратова на Балкану и у Ираку, а фракција партије Алтернатива за Немачку у Бундестагу је затражила и мишљење немачке Владе.
Sputnik

Портал „Т-онлине“ наводи да је око 220 војника затражило одштету због излагања осиромашеном уранијуму, а поново су актуелизоване расправе на тему — колико је поменута муниција штетна за здравље, преносе бањалучке „Независне“.

„Студије Светске здравствене организације и Међународне организације за атомску енергију негирају да постоје било какви посебни ризици, док Међународна организација лекара против атомског оружја истиче да постоје недоречености у објављеним студијама, због чега позивају на превентивну забрану коришћења ове муниције, све док се поуздано не утврде дугорочни ефекти излагања“, пише портал.

Немачка Влада је у одговору 12. августа нагласила — да су сви ови захтеви одбијени током протеклих година јер није доказано да су немачки војници трпели било какве здравствене последице због контакта са овом муницијом, која је, пре свега, коришћена у противтенковским авионским бојевим зрнима, намењеним за уништавање оклопа.

„Резултати студије утицаја осиромашеног уранијума показују да на местима коришћења ове муниције не постоји готово никакав ризик од радијације и да токсиколошки ризици могу настати само под ванредним околностима, али се до овог тренутка нигде нису исказали“, наглашено је у допису, који је објављен на званичној интернет презентацији немачке Владе.

Аустријска армија такође је на својој званичној интернет презентацији објавила студију о дејству осиромашеног уранијума.

„Може се закључити да искључиво директно удисање супстанци на ратним подручјима може представљати одређену опасност по здравље људи“, нагласили су у студији армије Аустрије.

Како кажу — опасност може наступити због хемијских, а не радиоактивних карактеристика овог материјала, и то само ако се у већим количинама унесе у организам путем неког раствора.

„Цивилно становништво, припадници хуманитарних организација и мировне трупе тешко да су удисали тај материјал у тим количинама. Ипак, дугорочнији директан контакт са осиромашеним уранијумом, попут комадића муниције — треба избегавати“, упозоравају Аустријанци на сајту своје армије.

Коментар