Боље врабац у руци, него голуб на грани. Том логиком би могао да се руководи Запад када буде ценио колики утицај може имати у Србији и на Србију.
Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко изјавио је да Београд види као карику у односима Запада и Русије. Та јавна изјава Русије, прва такве врсте, је нека врста изазова Западу да и он пружи таква уверавања и то призна, сматра некадашњи шеф српске дипломатије Владислав Јовановић.
Запад тражи „средину“
На питање колико је идеја коју је изнео Боцан-Харченко прихватљива и за Запад, који је под своје окриље већ ставио све остале балканске земље, Јовановић за Спутњик одговара да то сматра реалним. Он је мишљења да би такво признање са Запада могло да стигне после једног процеса који би био на краћу стазу.
„Ово што је изјавио руски амбасадор је прва отворена изјава те врсте коју ће Запад сигурно да региструје. Запад би више волео да Србија буде инкорпорирана у његове организације, укључујући и НАТО, али је све свеснији да до тога уопште неће доћи, или не у предвидљивијој будућности, па ће морати да се иде ка некој средњој позицији“, објаснио је дипломата.
Постоје и ризици
Он напомиње да је Србија својом вишегодишњом политиком еквидистанце, политичке независности и војне неутралности, успела да стекне изузетно место на Балкану и у Европи, које је и обавезује, али и излаже потенцијалним опасностима. То је, како каже саговорник Спутњика, шанса са ризиком. Онај ко ту шансу жели да користи мора да буде пажљив да вођењем политике тај ризик не повећа.
„Чињеница да Русија у Европи нема ниједну другу пријатељску тачку ослонца сем Србије и да Запад сем Србија има све остале балканске земље не само као тачке ослонца, него као своје интегративне средине, јача нашу позицију на обема странама, али тражи максималну будност, опрез и прецизно вагање свих чињеница које могу да наступе сада и у перспективи“, упозорава Јовановић.
Само не вазал
Како истиче, шанса је значајна, чак и изазовна и ретко којој земљи се таква шанса пружа, јер је позитивна чињеница што смо једна једина земља која има добре односе са обема странама. Он сматра да изјава амбасадора Русије у доброј мери осликава постојећу стварност, али и додаје да би била потврђена она мора да буде прихваћена и са друге стране.
„Друга страна није предалеко од тога да то узме у озбиљно разматрање, јер другачије не може да постигне свој циљ. Србија се, једноставно, не да да буде интегрисана као вазал у било чије организације. И то је нешто што ће и Запад почети да уважава, јер ако не могу да добију све, боље да сачувају пола утицаја. И са те стране мислим да је ово значајна изјава руског амбасадора“, оцењује Јовановић.
Зато он јавно признање Русије види као врсту изазова Западу, којем ће значити и бити од користи Србија која је закорачила у евроинтеграције, а која је афирмисана као војно, па и политички неутрална земља.