„Ирански залив за отмицу“ америчких бродова

Министарство одбране САД недавно је саопштило да Иран у своје територијалне воде наводи бродове САД и коалиционог блока помоћу генератора сметњи за џи-пи-ес, који се налази на острву Абу Муса у Персијском заливу, недалеко од улаза у Ормуски мореуз.
Sputnik

Поморска управа САД издала је званично упозорење у којем се наводи да је Иран на острву поставио ометаче за сигнал, чиме покушава да наруши рад система за навигацију цивилних авиона и бродова. Како су навели, Иран се нада да ће тако дезоријентисати стране бродове и авионе, након чега ће они ући у иранске воде или ваздушни простор, што снагама Ирана даје изговор да их заплене.

Управа је такође саопштила да су забележили неколико порука о „непознатим особама, које лажно тврде да су амерички ратни бродови или бродови коалиције“. Позната су најмање два случаја када су за ометање система за навигацију користили специјалну опрему, јер су бродови, које је Иран задржао у последњих неколико година, пријавили сметње у раду џи-пи-ес система.

У америчком упозорењу наводи се низ инцидената, почевши од маја ове године, у којима је учествовао Иран. Међу њима је и иранско задржавање британског танкера „Стена имперо“, као и задржавање, а потом ослобађање либеријског танкера „Месдар“.

Електронско ратовање са острва

Оснивач Центра за стратешка истраживања, бивши заменик министра одбране Ирана Али Реза Акбари потврдио је за Спутњик да Револуционарна гарда Ирана заиста користи одређена острва у Персијском заливу, укључујући и Абу Мусу, као стратешке војне објекте за размештање система електронског ратовања и ратних бродова.

„Иран поседује око 1.500 острва у Персијском заливу, од којих нека немају називе. Најважнија од њих су Велика и Мала гробница, Ларак, Абу Муса и Сира. Иран је на многим острвима распоредио војно-тактичке системе и није искључено да се један од њих налази на острву Абу Муса, које за Иран има изузетну стратешку важност у Персијском заливу“, истакао је ирански стручњак.

Према његовим речима, један од темеља војног потенцијала било које модерне државе је производња система за електронско ратовање.

„Тренутно немам тачне информације да ли је Иран куповао тај систем од Русије или других земаља, али је способан да самостално производи такве системе. У сваком случају, било која држава има право да поседује такав систем за електронско ометање. Стога, уколико Иран тежи да одржи војно-политичку равнотежу у региону Блиског истока и да користи тај систем у те сврхе, то не значи да Иран показује агресију“, додао је Али Реза Акбари.

Ипак, стручњак сматра да су америчке изјаве о „иранском заливу за намамљивање бродова“ још један покушај САД да оправдају своје незаконито војно присуство бродова у близини иранских вода.

„Морски простор, који се налази јужно од Персијског залива, односно Омански залив и Ормуски мореуз, припадају Ирану. Главна одговорност Ратне морнарице Ирана је да гарантује сигурност и стабилност у том региону, кроз који пролазе важни саобраћајни правци за увоз и извоз, као и безбедност територије око Ирана. Било које акције, које угрожавају стабилност у региону, представљају претњу по иранске националне интересе“, констатовао је стручњак.

Вашингтон тражи оправдање

Он је констатовао да САД оправдавају своје незаконито присуство у региону под изговором несигурности у њему, а Вашингон доноси неразумне одлуке и ради како не треба, ширећи лажне информације. Како је истакао, пример за то је америчко саопштење о поновном деловању ДАЕШ-а у Ираку.

„Сличан пример америчке лажи је и саопштење америчке владе у којем се наводи да је Иран поставио ометаче сигнала у Персијском заливу, са циљем да намерно наруше рад система за навигацију у цивилним авионима и бродовима. Американци теже да угрозе стабилност и безбедност у региону“, нагласио је ирански стручњак, уз констатацију да Ирану није потребан посебан систем за ометање сигнала, како би задржао брод у својим територијалним водама.

„Ако дође до повреде територијалних вода Ирана, као што је то био случај са британским нафтним танкером ’Стена имперо‘, иранске оружане снаге ће отворено задржати брод. Стога сматрам да изјава америчке владе о стварању ометача сигнала није ништа друго него пропаганда, која је усмерена против Ирана с циљем да се повећа напетост у региону“, закључио је Али Реза Акбари.

Ирански генератори сметњи

Иран поседује системе „џи-пи-ес ометача сигнала“ типа ГПСЈ-12, ГПСЈ-25 и ГПСЈ-50. Они могу да стварају сметње на војним и цивилним џи-пи-ес пријемницима, које делују у фреквенцијским опсезима Л1 и Л2 истовремено или одвојено. Они могу да стварају сметње на војним и цивилним џи-пи-ес пријемницима, које делују у фреквенцијским опсезима Л1 и Л2 истовремено или одвојено на удаљености већој од 60 километара за уређај снаге 12 вати. На удаљености већој од 150 километара делује уређај снаге 25 вати, а за опсег већи од 200 километара намењен је уређај снаге 50 вати.

Такви системи раде на фреквенцијама од два до 20 гигахерца, а могу да стварају сметње за беспилотне летелице и друге морске, копнене и ваздушне системе за комуникацију, који поседују џи-пи-ес и ГЛОНАСС пријемнике.

Уређаји могу да раде на температурама од минус 5 до 50 степени Целзијуса, а могу се чувати на температури од минус 30 до 70 степени. Време аутономног рада износи више од 1.000 сати.

Поред тога, Иран поседује још два „џи-пи-ес ометача сигнала“ — ГПСЈ-10 и ГПСЈ-40 са краћим дометом од 20 до 50 километара, али са радијусом од 360 степени. Излазна снага та два модела је 10 и 40 вати, а захтевају напајање од 220 волти.

Иранци су такође разрадили два модела ометача сигнала — ЛБЈ-50 и ЛБЈ-200 са излазном снагом од 50 и 200 вати. Они делују у Л1 опсегу, на фреквенцији од једног до два гигахерца. Системи су способни да наруше рад мобилне комуникације са три сателита — Инмарсат, Тираја и Иридијум, а такође могу да ометају пријемнике, који имају глобалну навигациону мрежу „Глобал навигејшен џи-пи-ес“ или ГЛОНАСС.

Руски системи за електронско ратовање

Када је реч о моћнијим системима за генерисање сметњи, Иран још није самостално развио такве системе, али би у оквиру војно-техничке сарадње Русија могла да достави Ирану такву војну опрему.

Русија је данас један од светских лидера у области производње средстава за електронско ратовање. Руски системи способни су да буквално „заслепе“ навигационе системе, како беспилотних летелица тако и средства за управљање високопрецизним оружјем ловаца-бомбардера.

Истовремено, Иран је до данас два пута успео да скрене са маршруте супер модерне беспилотне летелице Оружаних снага САД. Први такав случај се догодио 4. децембра 2011. године, када су Иранци приземљили америчку летелицу „РК-170 сентинел“ у једну од својих ваздушних база. Крајем јуна 2019. године снаге противваздушне одбране Револуционарне гарде Ирана обориле су највећу на свету серијску беспилотну летелицу „РК-4 глобал хоук“, која је припадала Оружаним снагама САД.

Није саопштено како су Иранци успели да преузму контролу над тим беспилотним летелицама, али стручњаци сматрају да је то дело савременог система за електронско ратовање.

Раније је саопштено да је Иран почетком ове године потписао са Русијом уговор о куповини војних електронских система. Можда је реч о аутоматизованом систему за ометање „Р-330 житељ“, који има домет радио-ометања опреме на земљи од 20 до 25 километара и домет радио-ометања опреме у летелицама најмање 50 километара.

Ако се узму у обзир подаци са портала „Флајт радар 24“ (праћење летелица у реалном времену) и „Маринет трафик“ (најпопуларнија услуга за праћење летелица у реалном времену на свету) у непосредној близини иранског острва Абу Муса у Персијском заливу стално пролазе танкери са течним теретом и бродови, а на небу изнад тог простора често лете авиони и друге летелице.

Узимајући у обзир техничке карактеристике иранских средстава за генерисање сметњи за џи-пи-ес, може се са сигурношћу рећи да, уколико се ометачи сигнала налазе на острву Абу Муса, Иран са лакоћом може да се умеша у навигациони систем морских и ваздушних мета.

Коментар