Депардје игра Брежњева у новом филму Лордана Зафрановића

Француски глумац Жерар Депардје спреман је да глуми бившег совјетског лидера Леонида Брежњева у филму хрватског редитеља Лордана Зафрановића о Александру Дубчеку, вођи „Прашког пролећа“, друштвено-политичких реформи 1968. године у Чехословачкој.
Sputnik

„Потписали смо уговор са господином Депардјеом. У септембру ћемо се састати са њим и његовим тимом у Паризу и разговарати о детаљима снимања. Што се тиче глумца који ће играти Александра Дубчека, то треба да буде глумац познат у целом свету, али са њим и даље трају преговори“, рекао је продуцент филма Антонио Лека у интервјуу за париску радио-станицу „Фреквенс 1“.

Аутор сценарија је Словак Карол Главка, који је за сада написао само први део и тренутно у Прагу ради на другом делу, који треба да буде завршен за два месеца.

Филм ће снимати словачки филмски студио „Лека продакшн“, а његов буџет је више од 10 милиона евра. Очекује се да ће филм бити завршен до краја 2021. године, на стогодишњицу Дубчековог рођења.

Депардје игра Брежњева у новом филму Лордана Зафрановића

Добра шминка

Владимир Мусеаљан, који је од 1969. до 1982. године радио као лични фотограф совјетског лидера Леонида Брежњева, сматра да ће Жерар Депардје успети да одигра улогу генералног секретара Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза.

„Мислим да Депардје одговара улози, тих је година. Чим га је редитељ изабрао, значи да мисли да ће изаћи на крај са том улогом“, рекао је Мусаељан.

Он сматра да ће добра шминка омогућити Депардјеу да личи на Брежњева.

„Руси су већ пробали да глуме Брежњева, нека сад пробају Французи“, рекао је фотограф, одговарајући на питање да ли је било боље да се за ту улогу изабере руски глумац.

Русија и Француска се, како је навео Мусаељан, друже још од царских времена, због чега Французи одлично разумеју дијалектику руске душе.

Прашко пролеће

Након што је стао на чело Комунистичке партије Чехословачке 1968. године, Александар Дубчек је покренуо радикалне друштвено-политичке и економске реформе, у којима су лидери других социјалистичких земаља видели опасност за цео источни блок.

Након неуспелих покушаја да се Дубчек и његове колеге убеде да обуставе експерименте, лидери Совјетског Савеза, Источне Немачке, Пољске, Мађарске и Бугарске су донели одлуку да их прекину насилно. У Чехословачку је 21. августа 1968. године ушла војска тих земаља, састављена од отприлике 300.000 људи.

Редитељ Лордан Зафрановић је током догађаја 1968. године студирао у Прагу, на Институту за кинематографију и много онога што намерава да прикаже у филму видео је својим очима.

Коментар