Постројењем за третман отпадних вода у општини Будва управља њемачка компанија „ВТА“. Када је пуштено у рад у јулу 2014. године на брду Вјештица у Бечићима, становници Будве су напокон одахнули, вјерујући да је, након толико деценија, коначно квалитетно ријешен проблем изливања фекалија у море.
Инвестиција вриједна 58,6 милиона евра, коју је реализовала њемачка компанија из Есена, која је у власништву аустријског концерна „ЕВН“, требало је да буде више него довољан гарант квалитетно одрађеног посла.
Будва поклекла под притиском
Међутим, ствари од почетка нису баш ишле као по лоју. Након губитка власти ДПС-а на локалним изборима у Будви, нова општинска власт је, под сумњом да је са њемачким „ВТЕ“ направљен корупционашки посао, ангажовала за 164 хиљаде евра консултантску кућу из Словеније „Др Духовник“ да изврши супервизију комплетног пројекта.
По извршеној супервизији, словеначка консултантска кућа је утврдила да је у пројекат отпадних вода у Бечићима уложено „само“ око 36 милиона евра, док је Општина Будва признала додатне радове од око 2,5 милиона евра, што је значајно мање од првобитно уговорених 58,6 милиона.
Укратко, водећи људи нове власти у Будви од почетка су сумњали да посао са колектором отпадних вода није до краја чист, да за то кривицу сноси и Светозар Маровић, бивши, али и веома утицајни потпредсједник ДПС-а у Будви, те да њемачка компанија за постројење у Бечићима сигурно није потрошила више од 40 милиона евра, што је на крају и Општина Будва понудила да плати њемачко-аустријском конзорцијуму.
Актуелни градоначелник Будве Марко Бато Царевић са тим у вези изјавио је да су спремни да плате све оно што је уложено у изградњу постројења, али да би, по тренутном уговору, Њемци наплатили чак „18 милиона евра више него што су уложили“, што се никако није свидјело компанији из Есена, која је општини Будва запријетила, уз ултиматум да ће активирати државну гаранцију од 29,3 милиона евра, коју јој је дала Влада Црне Горе, ако се не испуне њихови услови.
Елем, фирма из Есена и њен власник, аустријски концерн „ЕВН“, успјели су да остваре све ултимативне захтјеве, које су испоставили општини Будва. У мају текуће године Будва је поклекла под притиском и на рачун њемачке фирме пребацила 3,5 милиона евра, само да не би дошло до активације Владиних гаранција. Међутим, на концу се испоставило да њемачка страна, ипак, није квалитетно одрадила свој дио уговора.
Негативна реклама
Наиме, само два мјесеца након наплате од Будве, крајем јула, десио се велики еколошки инцидент, када је дошло до изливања фекалија у море у Бечићима, због отказа пумпи на постројењу за третман отпадних вода, којим управља немачка компанија „ВТЕ“.
Канализација се излила на дио бечићког шеталишта и плаже, а нарочито су „настрадали“ хотели „Белви“ и „Монтенегро“, у чијим собама је преко 1.500 гостију пар дана било затворено, што због несносног смрада, што због немогућности кретања кроз фекалне воде.
Наравно, новчани износ штете оваквих инцидената за туризам је веома тешко процијенити, јер она није изражена само новцем, већ се повећава и веома негативном рекламом.
Иако су службеници њемачке компаније „ВТЕ“, која управља постројењем, навели како је све било у реду, технички директор хотела „Белви“ Петко Ђого медијима је казао да се тек када су отворили постројење увидјело да је дошло до зачепљења.
„У питању је непоуздан систем, јер су се практично све отпадне воде, које је пумпа требало да усмјери ка главном постројењу у Вјештици, излиле на двијема шахтама испред нашег и сусједног хотела ’Монтенегро‘“, казао је он.
Због свега наведеног, као и због незадовољства гостију, страни тур-оператери су најавили тужбу према црногорским хотелима, док су из хотела „Белви“ и „Монтенегро“ најавили да ће тужити њемачку компанију „ВТЕ“ и тражити одштету због инцидента.
Градоначелнику Будве Бату Царевићу остало је само да констатује да догађај изливања фекалија у море указује да постоји системски проблем, односно, да радови нијесу изведени квалитетно. По свему судећи, општина Будва имаће још итекако много посла са реномираним њемачко-аустријским конзорцијумом, док се на сумњу да је од старта у питању корупционашки посао придодала и бојазан да пројекат није урађен како треба, што би потенцијално Будву, али и црногорски туризам, и те како могло да кошта.