Нови степен уцене: Брисел покушава да спречи уговор Србије са Русијом

Споразум о слободној трговини са Евроазијском економском унијом (ЕАЕУ) Србија би требало да потпише тек 25. октобра, а око њега се већ подигла прашина. Тако је из Европске комисије (ЕК) већ стигло упозорење да ће наша земља морати да раскине споразум са ЕАЕУ када приступи ЕУ, али се сад одлази и корак даље захтевом да се споразум ни не потпише.
Sputnik

Наиме, последњи у низу европских званичника коме, чини се према изреченом, најављено потписивање споразума до сада највише смета, јесте словачки шеф дипломатије Мирослав Лајчек.

Збуњени Лајчек 

Лајчек, чији политички утицај превазилази садашњу функцију коју обавља, долазећи на састанак са представницима Западног Балкана у Хелсинкију изјавио је да је најављено потписивање споразума Србије са „проруском групацијом збуњујуће“ и додао да се „не може ићи у два правца истовремено“.

Нови степен уцене: Брисел покушава да спречи уговор Србије са Русијом

„Ако сте озбиљни у својој европској оријентацији, онда пратите политичке изборе који вас томе приближавају. Овој корак није један од тих“, поручио је Лајчек.

И Мекалистер и Лајчек стоје на истој линији заштите интереса водећих европских сила и Брисела, коментарише аналитичар Драгомир Анђелковић. У том контексту, њихове изјаве треба посматрати интересно постављеним и не треба их доживљавати као објективне, додаје он.

„ЕУ жели да Србија стално инсистира на пријему, а са друге стране нас уцењује и тражи оно на шта нема право. Споразум Србије са Евроазијском унијом ремети такав однос, јер демонстрира да Србија има алтернативу и да може да се окрене и другој страни. У таквим околностима ЕУ хистерично реагује вршећи разне притиске са намером да саботира споразум, јер је он доказ да нисмо осуђени на ЕУ и може да буде пример и другим државама“, објашњава наш саговорник.

Зла тумачења 

У споразуму, према Анђелковићевим речима, нема ничега збуњујућег. Друга ствар су зла интерпретација и манипулација.

„Споразум је у потпуном складу са српским опредељењем за евроинтеграције. Он Србији омогућава економску сарадњу са ЕАЕУ од које ћемо имати користи, а ако бисмо дошли до тачке уласка у ЕУ, споразум више неће важити. Али, питање је да ли ћемо икада доћи до те тачке. Ако Лајчек већ прича о озбиљности у опредељењу, требало би најпре да се запита да ли је ЕУ озбиљна у опредељењу да прими Србију у своје редове, јер ако јесте, онда је читав однос према нама запањујући“, каже Анђелковић. 

Уместо да је подржи, ЕУ често гура Србију од себе, што Анђелковић илуструје примером железаре у Смедереву — ЕУ је у случају железаре прекршила Споразум о стабилизацији и придруживању уводећи квоте на извоз челика.
„ЕУ крши договоре кад год њој то одговара, а од нас очекује да поштујемо и оне договоре које нисмо правили, а ми нисмо правили договоре који нас онемогућавају да са другим странама правимо споразуме о слободној трговини док год не уђемо у ЕУ. Отуда, ако Лајчек жели да рашчисти забуне, требало би да са колегама из Брисела размотри однос према Србији, а не нама да пребацује што штитимо своје интересе“, закључује Анђелковић.

Коментар