Чак 63 одсто испитаника више верује мишљењу инфлуенсера, „себи сличној особи“, као кредибилном извору, него познатом произвођачу који говори о себи.
Чини се да су места познатих и утицајних некада била резервисана само за највеће филмске, спортске или музичке звезде. Технологија и интернет омогућили су да нас дели само пар кликова до познатих.
Инфлуенсери су људи из нашег комшилука, који због великог броја пратилаца на друштвеним мрежама постају занимљиви великим играчима у планирању маркетиншких кампања. Где иде будућност инфлуенс маркетинга? Како су инфлуенсери постали јачи од холивудских звезда?
О овој теми у емисији „Технограм“ говоре Мила Антоновић, јутјуберка и ученица Четрнаесте гимназије, и Исток Павловић, стручњак за дигитални маркетинг.
Упалиш камеру и почне...
Профили на друштвеним мрежама инфлуенсера и садржај који постављају често настају из хобија који се може претворити у обавезу.
„Кренуло је из забаве, мени је било досадно на физичком у основној школи и ја сам хтела да будем као сви страни јутјубери које сам пратила и онда сам упалила камеру на свом телефону и једноставно снимила свој први видео, који сам одмах пласирала на Јутјуб, без икаквог едита, музике и једноставно тако је све почело“, рекла је Мила.
Инфлуенсери имају јако сегментирану групу људи која их прати и посвећени су садржају, то је један од разлога зашто је великим произвођачима боље да сарађују са више њих које прати ужа циљна група, него са „мегаинфлуенсерима“, филмским и спортским звездама са милионима пратилаца.
„Са стране брендова, они су схватили да ако ангажују неког ко је превише популаран и ко се претворио у покретну рекламу, људи су престали да реагују на њих, јер сваки дан је нешто ново добро и једноставно то више нема ефекта“, каже Исток Павловић.
Поверење је кључ
Додаје да су брендови схватили да је боље да ангажују неког ко има мање пратилаца, али није толико искористио свој медијски утицај да стално избацује нешто.
„Постоји термин нано инфлуенсери, израчунали су да ако треба да рекламирају неки нов производ, много је боље да ангажују десет људи са десет хиљада пратилаца, него једну особу са сто хиљада пратилаца и да ће ефекат бити неупоредиво бољи“, наставља Исток.
Поверење је кључ успеха, а нарочито у односу инфлуенсера и бренда. Време јутјубера није купљено од стране брендова, већ им је указано, а за успех је потребан велики труд и стицање поверења.
„Обично се брендови не јављају нама директно, већ преко агенција, има неких клијената који доста тога захтевају и да се снима, како они кажу, од реченице до реченице, иначе одбијамо видео и снимај поново и то испадне најгоре“, каже Мила и додаје да има агенција које кажу да радиш како знаш и да онда посао прође феноменално.
Будућност инфлуенс маркетинга
У почетку су писани дневници, блогови, били популарни, а данас се све више иде ка видео дневницима — влоговима. Број инфлуенсера из године у годину све више расте и тешко је предвидети следећи корак у тој индустрији.
„Ако се овако настави, онда ће на крају свако пожелети да буде инфлуенсер, јер идеш, радиш оно што волиш и плаћају те за то и на крају бисмо дошли у ситуацију где свако ’билдује‘ свој профил на некој мрежи, што опет губи смисао“, тврди Исток.
У свом даљем раду Мила је сигурна да неће снимати песме, што је популаран тренд код јутјубера, али да ће свакако наставити да прави користан садржај са својих путовања и из свакодневних активности.