Амерички председник Доналд Трамп је саопштио да намерава да смањи број америчких војника у Авганистану са 14.000 на 8.500. То сигурно не може бити у вези са процватом мира у тој земљи, јер је само у последњих две недеље погинуло најмање троје америчких специјалаца у борбама у тој земљи, док се жртве Владиних снага и цивила броје на стотине.
Данас, 18 година након америчке инвазије у Авганистан, покрет „Талибан“, који је те 2001. године био оптужен за саучесништво у терористичком нападу на Њујорк, довео је Вашингтон у такву позицију да мора да преговара са својим најљућим непријатељем, кривим за погибију неколико хиљада америчких војника у једном од најдужих ратова које је Америка водила у својој историји.
„Није било другог начина постизања мира у Авганистану, без договора САД и покрета ’Талибан‘“, рекао је Спутњику Замир Кабулов, директор трећег одељења Министарства иностраних послова Русије, додајући да и данас ова терористичка група контролише више од 60 одсто територије Авганистана.
Не треба сумњати да ће, потписивањем споразума, „Талибани“ покушати да за рачун одлазећих Американаца заузму максималну територију коју контролише званични Кабул и да поново преузму власт у земљи.
Амерички блеф уочи избора?
Америка је у овом рату потрошила огромне суме долара, а није добила практично ништа. Влада у Кабулу, која је добила 100 милијарди долара за реконструкцију система у земљи, је толико немоћна, да чак није ни позвана на преговоре у Доху.
„Америка је показала да њена војна машинерија и НАТО не могу све. Проблем Авганистана она не може решити. Ако то није капитулација, онда је сигурно политички пораз“, сматра руски експерт Никита Мендкович.
Постоји мишљење да Американце на ове преговоре стимулише, пре свега, унутрашња ситуације у земљи. Подсетимо: једно од Трампових предизборних обећања је било да ће завршити рат у Авганистану, а већ су му пред вратима нови избори. Међутим, колико је Америка спремна да поштује могући споразум са терористима?
„Постоји ризик да ће у једном тренутку Американци почети да ревидирају услове споразума. Управо јер ће у свету сви примити споразум са Талибанима као пораз Америке и НАТО, којим се наноси огромна штета међународним позицијама САД у наредним деценијама. Зато постоји вероватноћа да, након завршетка изборне кампање, нови председник, ко год да он буде, под неким изговором покуша да заустави повлачење снага, или настави рат у Авганистану, али ће америчким позицијама већ бити нанесена озбиљна штета, која се може упоредити са поразом у Вијетнаму“, разјашњава експерт.
Наркотрафикинг наставља да цвета
Људе у свету, осим тероризма, Авганистан највише асоцира на производњу хероина. Познато је да је, након америчке инвазије почетком овог века, порасла производња овог опијата, и то за неколико десетина пута.
„То је истина. То није никаква тајна. О томе се стотину пута говорило последњих година у УН и другим местима. Нека колеге саме укључе мозак и извуку из тога закључке“, рекао је Кабулов.
Како ће се могући споразум између САД и талибана одразити на ову врсту индустрије?
По мишљењу руског експерта Мендковича, постоји тенденција раста нарко трафикинга, из простог разлога зато што су са наркобизнисом у овом тренутку повезане све стране у конфликту: и команданти Талибана и авганистанска полиција, а има података и о активном учешћу америчких војника у овим криминалним радњама.
„Сматра се да са војних база из Галманда иде стални ток продаје дроге, који контролишу америчке специјалне службе и на тај начин покушавају да добију неконтролисани новац за оперативне расходе. Наглашавам: немам директних доказа за то, али такво мишљење изражавају многа званична лица у приватним разговорима“, објашњава експерт, који није желео да открива своје изворе.
Било како било, отишли Американци, или не, проблем ће остати, посебно зато што дугогодишњи рат не само да није решио никакве проблеме, него их је умножио, али и зато што потписивање било каквог уговора са терористима — не може добити ништа на добро.