Споразум лидера Странке демократске акције (СДА) Бакира Изетбеговића, Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Босне и Херцеговине Драгана Човића и Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Милорада Додика о Принципима формирања власти на државној разини истекао је данас.
Козомара додаје да је у среду Небојша Радмановић, најближи сарадник Милорада Додика, изјавио да споразум и после 5. септембра важи, а данас (четвртак) је Бакир Изетбеговић рекао да неки моћни странци врше притисак да се разговори о формирању Савета министара наставе.
То су два сигнала да ће разговори бити настављени и да договор од 5. августа није мртав.
„Међутим, и даље Комшић, Џаферовић и Бакир Изетбеговић не одступају од својих ставова и траже да се годишњи национални план (АНП) усвоји, па тек онда да се иде на формирање Савета министара. Дакле, ако је њихов искључиви услов да се направи први корак према НАТО-у, онда од Савета министара у овом изборном периоду неће бити ништа“, каже Козомара.
Највећа криза од краја рата?
С друге стране, Додик је помало неочекивано ублажио реторику рекавши да није авантуриста и да неће одмах ићи на заседање Народне скупштине Републике Српске на којој би тражио повратак неких надлежности, додаје саговорник Спутњика.
Према његовим речима, очигледно је да је Додик „имао неке контакте далеко од очију јавности“ и зато сада ублажава претње и једино инсистира на Зорану Тегелтији као мандатару Савета министара, али и даље тврди да неће прихватити АНП.
Тренутна ситуација је врло неизвесна и питање је куда може да води. Није искључено да се иде у једну од најдубљих и највећих криза коју је Босну и Херцеговину задесила од 1995. године, од престанка рата до данас, јер СНСД и Додик са својим коалиционим партнерима имају снагу да у Представничком дому, поготово у Дому народа блокирају све одлуке.
„Познато је да ниједна комисија, ниједан орган у Парламентарној скупштини није формиран, јер СНСД у томе неће да учествује. Дакле, све те најаве, пре свега Мирка Шаровића, новог председника СДС-а, да ће СДС ући у нови Савет министара су смешне, јер је то немогуће због броја посланика који имају СНСД и коалициони партнери“, објашњава Козомара.
Ердоган „на чекању“
Он подсећа да је последња реч у Дому народа, који потврђује све одлуке Парламентарне скупштине и Председништва БиХ.
Зато би ова криза могла да траје у недоглед и да доведе Босну у једну врло тешку позицију, зато што Савет министара у техничком мандату не може да донесе ниједну значајнију одлуку за грађане или за развој.
„На пример, не може да донесе одлуку о страном задуживању о изградњи ауто-путева и због тога је турски председник Ердоган одгодио долазак у Србију на почетак радова на ауто-путу Београд–Сарајево, јер Савет министара није донео ту одлуку“, каже Козомара.
Казна због осиромашеног уранијума
Једно од решења за излазак из кризе могли би да буду и нови парламентарни избори. У случају ванредних избора, у Федерацији БиХ би водећа странка и даље била СДА на челу са Бакром Изетбеговићем, као и ХДЗ на челу са Човићем код Хрвата, те се у другом ентитету ништа битније не би променило, сматра Козомара.
Међутим, ти избори би у овом тренутку веома одговарали СНСД-у, јер би се однос снага у РС променио. Наиме, опозиција би на њима катастрофално прошла због понашања у последњих десет месеци откако трају настојања да се формира Савет министара, јер су њени представници, између редова, директно пристали на АНП и приступање НАТО-у.
„Опозиција је жестоко критиковала и Русију, али посредно, преко Додика, тврдећи да је он њихов експонент и да не спроводи политику српског народа, него политику Русије. То је утицало на грађане, јер сви Срби у РС су против НАТО-а због бомбардовања осиромашеним уранијумом 1995. године“, оцењује саговорник Спутњика.
Козомара закључује да су тренутно све опције на столу, укључујући и претњу специјалног америчког изасланика за Балкан Метјуа Палмера, који је најавио промену одредби Дејтонског споразума.