Две репрезентације које су важиле за фаворите из сенке испале су из даљег такмичења на Мундобаскету, и то на готово идентичан начин. Турска је, у драматичној завршници, након продужетака, а после промашена четири слободна бацања у последњим секундама утакмице, изгубила од тима САД, да би потом доживела катастрофалан пораз од Чешке.
Домаћин Кина је такође после продужетака и такође са малом разликом изгубила од Пољске, да би суноврат доживела у следећој утакмици, против Венецуеле, иако је била фаворит.
Ни једна ни друга репрезентација, очигледно, нису могле да се психолошки подигну после пораза у трилер-завршницама.
У случају таквих утакмица, може се констатовати да су екипе биле у емоционалном паду, коментарише неуспехе Турске и Кине спортски психолог Петар Митић са Факултета за спорт у Нишу.
„Њихове емоције су негативне након једног таквог пораза. У том тренутку они су се, заправо, надали победи и били на корак од ње, а након таквог пораза дошло је до емотивног пражњења, а потом и до губитка самопоуздања и евентуалног јављања анксиозности, што доводи до врло лоших резултата у наредној утакмици“, објашњава он.
Емоције су врло битан део личности и човеков највећи резервоар енергије, додаје наш саговорник.
„Када истрошите емоције на једној таквој утакмици, немате довољно снаге за следећи меч. Да ли то може да се спречи? Да, може. Екипе које су боље психолошки припремљене, боље ће проћи кроз такву ситуацију као што је ненадани губитак меча, који је у неку руку био добијен. Психолошка припрема треба да се ради и пред такмичења, то је дуготрајни процес који у великој мери зависи од тренера — колико је његово сугестивно дејство које екипу може извући из једног таквог емотивног амбиса“, каже Митић.
Кина је имала и пресију да, као домаћин, мора да прође у наредну рунду такмичења, али није остварила циљ упркос томе што јој је група у којој се такмичила давала шансе за то. Међутим, изгледа да је кинеска репрезентација лоше изашла на крај са теретом очекивања који јој је стављен плећа. Једноставно нису били дорасли задатку, сматра Митић.
„Наравно да је након успеха много лакше подићи или одржати ниво мотивације. Међутим, и неуспех је нешто што може бити плодоносно у мотивационом смислу. Све зависи како се тај неуспех види. Да ли је, можда, тренер Турске објаснио играчима да су, иако су изгубили од Американаца, игром показали да имају одређени квалитет који врло лако може доћи до изражаја у сусрету са наредним противником? Они су на тај пораз могли да гледају као на нешто позитивно“, објашњава Митић.
Људска перцепција је крајње субјективна и сваки догађај, какав год он био, може се посматрати на различите начине. Добар тренер може и из ситуација у каквим су се нашле Турска и Кина да извуче корист, закључује Митић.